Božić je praznik sa najviše verovanja i običaja u srpskoj narodnoj tradiciji. Dok je prvi dan posvećen porodici i provodi se kod kuće, drugi već ima drugačije značenje i običaje koji se razlikuju od jednog do drugog kraja Srbije.

Drugi dan Božića u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju. Ovaj praznik ima korene u ranom hrišćanstvu, kada crkveni kalendar još uvek nije bio u potpunosti razvijen. Iako danas postoje mnogi praznici posvećeni Presvetoj Bogorodici, ovaj jedinstveni se i danas zove danom Sabora.

Drugi dan Božića, narod kaže, trebalo da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima. Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci , prijatelji i kumovi.

Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga. Danas, za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.

Reč je o starom i skoro zaboravljenom običaju koji je danas prava retkost. Nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.

U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.

Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji. Tako su jahači zapravo "vijali Božić". Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama,a kako je čitav prizor izgledao danas možemo samo da zamišljamo.

Obično su svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

Izvor: Srbija Danas/Kurir