U SAD je odavno česta pojava da ni dva posla nisu dovoljna za pristojan život, a u Nemačkoj je donedavno bila retkost.

Sada više nije, jer već preko 3,5 miliona ljudi radi na više radnih mesta – a često ni to nije dovoljno za pristojan život.

Više od 3,5 miliona ljudi u Nemačkoj ima više od jednog posla. Broj se više nego udvostručio u poslednjih 20 godina. Nemačka će postati zemlja niskih plata, upozorava glavni sekretar sindikata ver.di Filip Šuman:

"S dvanaest evra garantovane satnice s radnom nedeljom od 42 sata možete zaraditi nešto manje od 2.200 evra bruto. To je tek nekih 60 odsto od prosečnog prihoda u Nemačkoj i nije dovoljno za život."

U Nemačkoj se plata obično izražava bruto iznosom, a to ume da bude neugodno iznenađenje za strance koji dolaze da rade u ovu zemlju. Jer od tog iznosa se odbijaju rayni doprinosi, na primer za penziono i zdravstveno osiguranje, kao i crkveni porez i porez na prihod – a on zavisi od mnogo faktora, kao što su bračno stanje i broj dece. Sve u svemu, od 2.200 evra bruto na račun možda "legne" tek nekih 1.500 evra.

• Inflacija je sve pojela

Šuman smatra da bi minimalna satnica trebalo da bude 17 do 18 evra - u protivnom i Nemačkoj preti "situacija kao u SAD" gde ljudi često moraju da rade na više radnih mesta. Ujutro se raznose novine, po danu se radi u kurirskoj službi, po podne u knjižari, a naveče kao konobar...

Zapravo je bio velik korak nemačke koalicione vlade što je uopšte povećala minimalnu satnicu na 12 evra u oktobru prošle godine, ali inflacija i poskupljenja su "pojele " skoro sve što se dobilo tom političkom odlukom. I službeno je u Nemačkoj skoro 17 odsto stanovništva, dakle preko 14 miliona građana, zahvaćeno siromaštvom, a ta brojka zbog inflacije i dalje raste.

• Mama, tata i četvoro dece

Konkretan primer šestoročlane porodice iz Velcera. Otac je mašinski tehničar u punom radnom odnosu, radi u tri smene. Majka Anika je radila sa skraćenim radnim vremenom kao pomoćnica u nastavi u tamošnjoj školi – ali to nije bilo dovoljno. Kako je sve postalo skuplje za preko 20 odsto na kraju meseca porodici je nedostajalo nekih 700 evra.

Sada osim u školi Anika radi i u jednom dečjem vrtiću, a onda i kao prodavačica u pekari. Za slobodni vikend više ne zna.

"Toliko poslova istovremeno je apsolutno opterećenje i totalno iscrpljujuće. Jedino smo još u stanju da razmišljamo kako da uopšte organizujemo naše poslove, da zbrinemo naše četvoro dece i uskladimo sve druge termine", žali se Anika. U školi prima doduše 15 evra na sat, ali to bi trebalo da bude dvostruko više da bi im bilo dovoljno za život.

• Pogođene su sve profesije

U međuvremenu su pogođene sve profesije. Olaf Karg (53) je studirao socijalno pravo i do kraja prošle godine radio samo kao posrednik u ugovaranju stambenih kredita. Ali zbog sve većih kamata posao s kreditima praktično je stao, pa sad radi sve i svašta: kao tonski tehničar na konferencijama, kao di-džej te kao asistent u hitnoj pomoći.

"Sa samo jednim poslom imao bih barem 1.000 evra manjka mesečno". On ne može sebi da priušti da odbije ponude za posao, jer bi ga mogli zaboraviti kad sledeći put bude neka "tezga".

"Posle sedam sati kao tonac dođem kući i onda još odem na dežurstvo u hitnu pomoć, pa tako lako izađem na radno vreme od 14 ili 15 sati dnevno."

A čak i to mu je jedva dovoljno. Jedino što je konstantno jeste neizvesnost i pitanje kako da zaradi dovoljno novca, neprestani stres i planiranje prepunog radnog dana. S ovim poskupljenjima i s dnevnicama kakve prima ne zna hoće li ikad izaći iz te situacije.