Od 15. aprila nosioci kubanskog pasoša moraju da apliciraju za dobijanje vize ukoliko žele da posete Republiku Srbiju, bilo u turističke ili poslovne svrhe.

Do ove odluke Vlade Srbije da uskladi viznu politiku sa EU Kubanci su mogli da posete Srbiju samo uz pozivno pismo, nije bilo potrebe za viziranjem.

 Ova odluka potvrđena je od zvaničnika Ambasade Srbije u Havani kubanskom listu Diario de Cuba još u martu, a prenosi "Schengenvisainfo".

Fernando Almejde, advokat koji živi u Beogradu, izjavio je da je ova odluka doneta u martu a da je tek sada implementirana, i dodaje da je to učinjeno zbog prevelikog broja ulazaka Kubanaca, od kojih su mnogi često zadržavani na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu zbog, kako se navodi u tekstu, "sumnjivih razloga".

Od prošle godine Srbija je uvela vize za desetak zemalja posle kritika širom EU da ne usklađuje svoju viznu politiku sa politikom EU, kao zemlje kandidata.

To potvrđuje i izjava nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, koja je izjavila da "Srbija mora da prilagodi svoju viznu praksu EU ako želi da postane kandidat za članstvo“.

Takođe, komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson zapretila je da postoji mogućnost da EU suspenduje bezvizni sporazum sa Srbijom, ako njena vlada ne odustane od bezviznih aranžmana koje ima sa zemljama trećeg sveta.

Od 10. februara Bolivijci više nemaju pravo da uđu na teritoriju Srbije bez vize, kako nosioci diplomatskih tako i običnih pasoša.

Srbija je 1. januara uvela vizni režim i za Indiju i za Gvineju Bisao. Ranije su državljani obe zemlje mogli da uđu u Srbiju bez vize za boravak do 30 dana u poslovne i turističke svrhe.

Vizne mere su takođe ponovo uvedene za Tunis i Burundi. EU vrši pritisak na Srbiju da takođe ukine i bezvizni režim sa Belorusijom.

Aktuelna bezvizna lista Srbije uključuje Jermeniju, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusiju, Kinu, Indoneziju, Jamajku, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongoliju, Oman, Katar, Rusiju, Surinam i Tursku.

U nedavnom izveštaju granične agencije EU ističe se da je poslednjih nedelja zabeležen pad broja neregularnih migranata koji stižu u Evropu sa zapadnobalkanske rute. Agencija pad broja iregularnih migranata objašnjava sa dva faktora, jačanje kapaciteta granične kontrole od Mađarske i usklađivanje vizne politike u regionu sa EU.