Ko je Jakov Milatović, čovek koji je u drugom krugu izbora pobedio Mila Đukanovića i tako okončao njegovu trodecenijsku vladavinu? Kako je tekao njegov politički razvojni put i zašto je odlučio da uđe u politiku? Ovo je biografija potpredsednika Pokreta Evropa sad i novoizabranog predsednika Crne Gore.

Srednjoškolski san Jakova Milatovića postao je stvarnost. Kao gimnazijalac, tvrdio je da će biti predsednik Crne Gore. Danas, 15 godina kasnije, to obećanje je i ispunio. Milatović je ušao u drugi krug predsedničkih izbora kao novo lice crnogorske politike, uz poruku da će u političku penziju poslati najdugovečnijeg lidera u Evropi.

Milatović je u politiku ušao pre dve godine i to kao ministar ekonomije i ekonomskog razvoja u ekspertskoj vladi koju je vodio Zdravko Krivokapić. Za ulazak u politiku, Milatović je imao i lične razloge.

„Moja porodica je doživela nepravde od Đukanovićevog režima. Otac godinama nije mogao da nađe posao, iako je početkom devedesetih vodio jedno veliko državno preduzeće. Prošli smo kroz težak porodični period i to se uvek kuvalo u meni.“

Milatović je u ekspertskoj vladi Zdravka Krivokapića zauzeo mesto ministra ekonomije i ekonomskog razvoja. Njegov mandat obeležila je poreska reforma koju je sproveo, a koja mu je donela veliku popularnost kod građana. Minimalna zarada je udvostručena, a prosečna plata je porasla za 30 odsto.

Milatović je rođen 7. decembra 1986. godine u Podgorici, gde je završio osnovnu i srednju školu, a zatim i Ekonomski fakultet kao student generacije, sa prosekom 10. Usavršavao se na nekoliko univerziteta u Evropi i svetu, magistarske studije u oblasti ekonomije završio je na Univerzitetu Oksford, a bio je i stipendista britanske vlade.

Radio je u Dojče banci u Frankfurtu, a zatim i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, gde je prvo bio zadužen za region zapadnog Balkana, a zatim i za čitavo tržište EU. Sa 36 godina, Milatović će kao novi predsednik Crne Gore biti među najmlađim evropskim liderima. Izjašnjava se kao vernik Srpske pravoslavne crkve, podržavao je litije koje su 2020. godine podstakle smenu Đukanovićevog DPS-a.