Ove godine će letnje računanje vremena trajati do 29. oktobra. U Srbiji, odnosno tadašnjoj Jugoslaviji, letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Do 1995. je letnje računanje vremena trajalo je do poslednje nedelje septembra, a potom je zakonom usklađeno sa praksom Evropske unije.

Osnovna ideja iza uvođenja letnjeg računanja vremena je ušteda energije, ali u praksi ta zamisao nije u potpunosti ispunila očekivanja, pa se u Evropi vodi rasprava da li i dalje treba svake godine dva puta podešavati satove.

Evropska komisija je zvanično predložila da se u Evropskoj uniji ukine praksa pomeranja sata. U leto 2018. godine, Komisija je otvorila javnu raspravu o ovom pitanju i dobila 4,6 miliona odgovora, piše Danas.rs.

Prema tadašnjem pisanju evropskih medija, ta javna rasprava je nastala kao rezultat pritiska Evropskog parlamenta, država članica, preduzeća i građana. Rezultat javnih konsultacija je bio da se 84 odsto njih izjasnilo da bi trebalo da se ukine letnje računanje vremena.

Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Plan je bio da države koje izaberu da ostanu na letnjem računanju vremena nakon toga više ne pomeraju satove, dok bi one koje su izabrale zimsko računanje vremena 31. oktobra 2020. godine pomerile sat još jednom, nakon čega bi ukinuli tu praksu.

Međutim, to se nikada nije obistinilo. U martu 2020. godine proglašena je pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta. Do danas, odluka o tome da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena nije doneta.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja vremena jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.

Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.

Najpoznatiji primer države koja je odbacivala letnje računanje vremena je Rusija, država koja se prostire kroz 11 vremenskih zona. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2014. godine doneo odluku da ta država odbaci praksu letnjeg računanja vremena. Od 26. oktobra te godine stanovnici Rusije više ne moraju da navijaju sat dvaput godišnje.

Dosad su i dve američke države, Arizona i Havaji, odustale od promene sata, a obe su usvojile stalno zimsko računanje vremena.

Kanadske provincije Saskačevan i Jukon su, sa druge strane, u međuvremenu usvojile trajno letnje računanje vremena.