Do nedavno, cena za kilogram svinjskog buta bez kostiju mogla je da bude najviše 750 dinara, danas je kilogram ove vrste svinjskog mesa u prodavnicama od 670 do 800 dinara.

Vlada je posle godinu dana ukinula Uredbu kojom su cene nekoliko proizvoda bile ograničene, između ostalog i svinjske plećke bez kostiju koja je danas u radnjama od 620 do 690 dinara. Do ukidanja Uredbe kilogram ovog mesa nije smeo da ide više od 738 dinara. Za sada cene miruju iako je bilo napomena da će skočiti čim ih država “oslobodi” ograničenja.

To bi uskoro moglo da se promeni, najavljuju proizvođači, odnosno uzgajivači svinja jer je ovih životinja sve manje na farmama, ponuda slabi, a troškovi uzgajanja samo rastu.

Tokom januara tovne svinje do 120 kilograma prodavale su se za 300 dinara po kilogramu, teže od 120 kilograma koštale su od 220 do 230 dinara, a krmače za klanje od 170 do 250 dinara po kilogramu.

Uzgajivači sada upozoravaju da je cena tovnih svinja počela da raste, da dostiže 270 dinara po kilogramu, što bi moglo da utiče na poskupljenje mesa jer će trgovci kupovati skuplje meso, kome će morati da podignu cenu u maloprodaji.

Sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović podseća da je prošla već treća nedelja od prestanka važenja Uredbe o ograničenju vicine cena osnovnih životnih namirnica pod kojom su bile četiri kategorije svinjskog mesa i da nije došlo do povećanja cena mesa.

“Uredba ima za cilj da u kratkom vremenskom razdoblju reguliše tržište, što je i dalo efekat. Ali na visinu cene mesa ne utiče važenje Uredbe, već je neophodno sistemski rešiti probleme u proizvodnji svinja i svinjskog mesa”, napominje Budimović.

Velike promene se dešavaju, ističe, kod velikih evropskih proizvođača.

“Smanjen je broj svinja i proizvodnja svinjskog mesa, pa je taj manji broj, smanjena ponuda doprinela je povećanju cena živih svinja i prasadi. Smanjen je broj i proizvodnja u EU zbog prisustva afričke kuge svinja, Kina je kupila velike količine svinjskog mesa i prošle godine smo imali povećanje cene kukuruza kao osnovne komponente hrane za životinje”, napominje Budimović.

Projekcija je, kako kaže, da će biti manje svinja u ponudi u EU i da je velika potražnja pa će verovatno cena rasti do kraja godine.

“Treba na vreme podići sopstvenu proizvodnju i na taj način sprečiti eventualne poremećaje na tržištu”, kaže Budimović.

Srbija ne može da se pohvali proizvodnjom niti rezultatima u stočarstvu, pre svega svinjarstvu.

Iz godine u godinu je sve manje stoke u Srbiji, a početkom decembra prošle godine u odnosu na isti period 2021. u našoj zemlji je, prema podacima RZS, bilo manje goveda za 6,9 odsto, svinja za sedam odsto, koza za 1,7 odsto i živine za 3,5 odsto.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković kaže da stočarstvo zahteva puno radno angažovanje, a da su investicije u stočarstvo vrlo skromne poslednjih godina, tojest “gotovo da ih nije bilo”.

“U dobro strukturiranoj proizvodnji stočarstvo mora da ima udela u ukupnom BDP-u poljoprivrede od 45 do 50 odsto, a kod nas je to manje od 30 odsto. S druge strane, kupovna moć stanovništva je izrazito skromna, većina ne može sebi da priušti u svakodnevnoj ishrani meso i prerađevine od mesa jer su cene visoke, a primanja skromna”, napominje Stanković.

Zamrzvanje cena koje smo imali, kako kaže, bilo je problematično i pad stočarske proizvodnje je veliki problem, jer cene svih inputa skaču, što sve utiče na rast troškova i dalje smanjenje proizvodnje.

“Cene će svakako imati neki rast, ali će on zbog male kupovne moći biti neznatan. Zato što su i ove zamrznute cene bile visoke, a tražnja svakim danom sve manja. Treba očekivati rast u narednom periodu, od 10 do 15 odsto, ne veći”, napominje Vojislav Stanković, dodajući da nam je potreban dobar projekat kako unaprediti stočarsku proizvodnju u Srbiji, jer će bez toga rezultati biti veoma skromni, nevidljivi.