Evropska unija povećaće iznos predviđen za finansiranje država kandidata za članstvo u Uniji za skoro 10 odsto u narednih sedam godina, odlučili su šefovi država i vlada Unije na maratonskoj, petodnevnoj sednici.
Oko sume od 12,5 milijardi evra dogovorilo se 27 evropskih lidera na sednici Evropskog saveta okončanoj oko pet ujutru. Ona će biti dostupna državama Zapadnog Balkana u okviru pretpristupnih fondova u narednih sedam godina.
U pitanju je deo novca predviđen za finansiranje spoljnopolitičkih aktivnosti Unije, čiji je ukupni budžet smanjen, kaže mađarski premijer Viktor Orban.
"Zbog mnogih razloga trošenje za spoljnu politiku je srezano, osim jedne veoma važne stavke, a to je za Zapadni Balkan i njegovu integraciju u Evropsku uniju. Čak je ta stavka otišla gore za 10 odsto. Uradili smo veliku stvar na korist naših zapadnobalkanskih zemalja i nacija koje tamo žive", rekao je Orban.
Planirana suma za IPA fondove jeste veća od prethodne, ali novinarka Dojče velea u Briselu Marina Maksimović podseća da je plan Evropske komisije bio ambiciozniji, kada je u pitanju Zapadni Balkan.
"U pitanju je suma koja je veća od prethodnog izdvajanja EU za zemlje u procesu pristupanja. Dakle u prethodnom sedmogodišnjem periodu mi smo na raspolaganju imali 11,7 milijardi. Međutim ova suma koja je usvojena od 12,5 milijardi je i manja od onoga što je bila predloženo od strane Evropske komisije, a to je bilo 14,5 za naredni sedmogodisnji period za IPA-3", ističe Maksimović.
Novinarka Dojče velea dodaje da to nije ni blizu ukupne suma kojom će EU pomoći region u narednom periodu.
"To nisu jedini fondovi na koje Srbija i zapadni Balkan mogu da računaju. Tu su i evropski fondovi za održivi razvoj, a takođe iz Fonda za oporavak EU izvlači se 10 milijardi evra koji će kao grantovi biti na raspolaganju zemljama Zapadnog Balkana. Koja je to tačna suma za sve, to će morati da se slegnu stvari i izračuna, proveri i vidi kako će to da izgleda u narednih sedam godina", kaže Maksimović.
Iako se radi o velikoj sumi novca predviđenoj za šest država Zapadnog Balkana, puna integracija u EU ipak donosi značajniju korist.
Primer je Hrvatska, koja će, kao najmlađa članica Unije, u narednih sedam godina iz zajedničkog budžeta dobiti čak 22 milijarde. Skoro pa dvostruko više nego svih šest država iz balkanske čekaonice EU.
