U javnom mnjenju Srbije dominira mišljenje da je Rusija naš najvažniji spoljnopolitički partner, a 80 odsto građana se ne slaže sa stavom da naša zemlja treba da uvede sankcije Rusiji, pokazalo je najnovije istraživanje Demostata.

Da Srbija ne treba da usaglasi spoljnu politiku sa Evropskom unijom smatra 56 odsto ispitanika, dok 33 odsto misli da treba, rekao je rukovodilac istraživačkog tima Demostata, sociolog Srećko Mihailović predstavljajući rezultate istraživanja na konferenciji u Beogradu.

Jedno od pitanja u istraživanju bilo je šta vlast treba da čini da bi Srbija napredovala - da prihvati ili odbije ulazak u EU, a Mihailović navodi da je 30 odsto ispitanika mišljenja da treba da prihvati, a 43 odsto da odbije ulazak u EU, dok je 25 odsto ispitanika reklo „nešto između”.

„Ispitanicima je namerno ponuđen odgovor 'nešto između' jer je uvid u javnomnenjsko raspoloženje građana bio takav da je znatan broj građana ustvari neodlučan ili nema mišljenje o tome”, rekao je Mihailović.

Naveo je da je istraživanje pokazalo i da bi, kada bi sutra bio održan referendum, 51 odsto građana glasalo protiv, a 34 odsto za ulazak u EU.

Mihailović je rekao da je 78 odsto ispitanika stava da u spoljnoj politici nema mesta za želje i interesovanja jer je politika stvar interesa, a ne želja.

Prema mišljenju ispitanika, interesi su u politici na većoj ceni i od samih vrednosti, naveo je i dodao da 34 odsto ispitanika daje prednost vrednostima, a 44 odsto interesima.

Istraživanje je, kaže Mihailović, pokazalo i da 81 odsto ispitanika slaže sa stavom da Srbija treba po svaku cenu da sačuva svoju neutralnost.

Da su sledeće nedelje parlamentarni izbori i da stranke izlaze samostalno, bez koalicije, istraživanje je pokazalo da bi najviše građana glasalo za SNS.

Mihailović je naveo da je gotovo polovina građana Srbije (48 odsto) izborno opredeljena za SNS, za Stranku slobode i pravde 10 odsto, SPS devet odsto, Demokratsku stranku Srbije šest odsto, stranke koje su bile u koaliciji „Moramo” i Dveri po četiri odsto, Zavetnici i Demokratska stranka po tri odsto, a za ostale stranke 13 odsto.

Jedno od pitanja odnosilo se na to koji narod građani Srbije smatraju najbližim kada je reč o našem okruženju, a Mihailović kaže da je svaki treći ispitanik rekao da su to Crnogorci, četvrtina je navela Makedonce, po petina ispitanika je izdvojila Mađare i Bošnjake, dok su ostali narodi ređe navođeni.

Kada je reč o mišljenju građana o domaćim i liderima iz okruženja i sveta istraživanje je, kaže Mihalović, pokazalo da su na prvom mestu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Rusije Vladimir Putin, a zatim slede mađarski premijer Viktor Orban i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

„Najbliži evropski narod, po mišljenju naših ispitanika su Rusi. To smatra 40 odsto građana”, rekao je Mihailović i dodao da su svi ostali narodi znatno ređe navođeni - Grci devet odsto, Francuzi i Nemci po osam odsto, Italijani i Mađari po šest odsto, a svi ostali 15 odsto.

Mihailović je rekao da 40 odsto ispitanika smatra da je naš najvažniji spoljnopolitički partner Rusija, 30 odsto kaže da je to EU, dok je 24 odsto ispitanika navelo Kinu.

Međutim, kada je reč o bespovratnoj pomoći Srbiji Mihailović je naveo da 35 odsto građana misli da je najviše dala EU, 26 odsto smatra da je to Rusija, 22 odsto ispitanika je navelo Kinu, dok su ostali znatno ređe navođeni.

Trijada davalaca bespovratne pomoći (Evropska unija, Rusija, Kina) javlja se i u slučaju investicija u Srbiju, ali sa nešto drukčijim redosledom.

Ispitanici su, kaže Mihailović, najčešće pominjali EU (36 odsto), Kinu (34 odsto), Rusiju (19 odsto) i Nemačku (10 odsto).

Programski direktor Demostata Zoran Panović je rekao da je od trećine građana Srbije koja je uvek proevropski orijentisana zapravo samo 17 odsto ispitanika svesno političkih kompromisa, odnosno ustupaka koje Srbija mora da učini da bi se postala deo EU.

„To znači da je, kada se Kosovo kao kontrolna varijabla ubaci u istraživanje, podrška EU još manja”, rekao je Panović, prenosi Tanjug.

Istraživanje Demostata pod nazivom „Spoljnopolitičke orijentacije građana Srbije” sprovedeno je telefonskom anketom od 13. do 22. juna ove godine, na reprezetativnom uzorku od 1.203 ispitanika.