Prema najnovijim podacima Instituta za javno Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u protekloj godini je od kardiovaskularnih oboljenja preminulo 56.679 građana naše zemlje.

I broj obolelih od srčanih oboljenja je dosta veliki. U 2020. godini dijagnozu ovih oboljenja imalo je 94.751 ljudi. Sve ove brojke svrstavaju Srbiju u sam vrh obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti u Evropi i svetu.

Kako ističe profesor dr Milan Nedeljković, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, na obolevanje kardiovaskularnog sistema utiče nasleđe, to jest genetika, stres, povećani arterijski krvni pritisak (preko 130/80 milimetara živinog stuba), povećane vrednosti masnoće u krvi (trigliciridi preko 1,7 milimola/litar) i ukupnog holesterola (preko 5,0 milimola/litar), povećane vrednosti šećera u krvi (više od 6 milimola/litar), neredovna i nepravilna ishrana, pušenje i fizička neaktivnost.

– Zbog ratnih dešavanja na našim prostorima jugoistočnog Balkana, ljudi su menjali svoje mesto prebivališta, gubili svoje najdraže i menjali svoje profesije, posao kojim su se bavili, a takođe je postojala i neizvesnost šta će biti u budućnosti, što je sve uticalo na to da budu pod stalnim stresom. Sve epidemiološke studije koje su rađene, a koje su uključivale našu zemlju, ukazuju da se nepravilno hranimo, da jedemo dosta nezasićenih masnih kiselina, da je u velikoj meri u upotrebi crveno životinjsko meso, da se ne pridržavamo preporučenih tri obroka i dve užine, ali i da je naša hrana jako zasoljena. To je uticalo na povećane vrednosti masnoće i šećera u krvi, kao i povećane vrednosti arterijskog krvnog pritiska. U vrhu smo i po konzumiranju duvana. Što se tiče fizičke aktivnosti, preporučuje se pet puta nedeljno umeren fizički napor od 30 minuta, ili intenzivni fizički napor u trajanju od 15 minuta. Međutim, naši ljudi u velikoj meri su fizički neaktivni. Sve to je uzrok povećanog umiranja i obolevanja od kardiovaskularnih bolesti – napominje dr Nedeljković, koji se već šest godina nalazi na čelu beogradske opštine Vračar.

Pomoć lekara čovek treba da potraži kada primeti pojačano zamaranje, malaksalost i bolove u grudima. Ukoliko je ranije bez problema prelazio 200 metara ili stepenicama išao na drugi sprat, a sada to više ne može s lakoćom da uradi pri istom fizičkom naporu takođe treba da poseti doktora – savetuje dr Nedeljković. Kardiolog će uraditi detaljno ispitivanje, koje podrazumeva snimanje elektrokardiograma, test fizičkog opterećenja uz ultrazvuk srca, koji će odmah pokazati da li su u pitanju problemi sa srčanim krvnim sudovima, ili samim srčanim mišićem.

– U naporu se otkriva bolest srčanih krvnih sudova, bolest srčanog mišića i bolest u sprovodnom sistemu srca. Kasnija ispitivanja kao što su holter rada srca, holter (praćenje) arterijskog krvnog pritiska, klasični ultrazvučni pregled srca i laboratorija, umnogome će nam pomoći da sagledamo samu prirodu oboljenja i usmeriti našu terapiju ka lekovima, interventnim i hirurškim procedurama – dodaje dr Nedeljković.

Poslednjih godina veoma značajan poduhvat srpskog zdravstva bilo je otvaranje angio-sala širom Srbije. U Srbiji ima 21 angio-centar, sa više od 30 angio-sala. Naš sagovornik napominje da je decentralizacija otvaranja angio-sala po Srbiji bitna, pa bi svaka opšta bolnica trebalo da ima angio-salu gde će se lečiti najteži pacijenti, a to su pacijenti sa akutnim infarktom miokarda.

– Kada čovek dobije bol u grudima i dijagnostikuje mu se akutni infarkt miokarda, potrebno je da u roku od 60 do 90 minuta dođe do najbliže angio-sale, da bi mu se otvorio oboleli krvni sud pomoću koronarne žice i koronarnog balon katetera, a potom stavio koronarni stent (mali feder) i tako rekonstruisao trombom zapušen krvni sud. To spasava određeni deo miokarda, da ne izumre, a čovek postane invalid. UKCS i Klinika za kardiologiju učestvovali su u edukaciji mnogih interventnih kardiologa, medicinskih sestara i tehničara koji rade u Srbiji – ističe dr Nedeljković, koji je neposredno učestvovao u otvaranju angio-sala u opštim bolnicama u Valjevu, Užicu i Zaječaru.

Na predlog internističke naučne grupe Akademija nauke i umetnosti Srpskog lekarskog društva, dr Nedeljković je predložen za godišnju nagradu za životno delo za 2022. godinu, koja mu je nedavno dodeljena za sve što je uradio za lečenje pacijenata, prvenstveno u angio-salama UKCS-a i uvođenje novih metoda lečenja, kao i osnivanje 34 ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku. Uz to, na predlog medicinskog odeljenja Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, krajem prošle godine izabran je za inostranog člana uvažene institucije, uz obrazloženje da je radio na vaspitavanju i treniranju kardiologa, medicinskih sestara i tehničara u angio-sali Univerzitetskog kliničkog centra Banja Luka.

Na pitanje šta je neophodno uraditi u Srbiji da bi građani imali bolje kardiovaskularno zdravlje, dr Nedeljković odgovara da je potrebno uvesti kao i u mnogim drugim zemljama porodičnog doktora, koji će permanentno pratiti zdravlje i biti dostupan svakom svom pacijentu.

– To će doprineti da se mnogi pacijenti koji imaju tegobe brzo upute u sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu ustanovu. Porodični doktor će raditi na edukaciji i prosvećivanju građana, i raditi periodične zdravstvene preglede koji će omogućiti znatno smanjenje iznenadnih srčanih i moždanih udara. Takođe, plansko otvaranje angio-sala u opštim bolnicama u Srbiji će omogućiti da se pacijenti brzo leče ukoliko dobiju srčani infarkt ili moždani infarkt – smatra dr Nedeljković.

U Srbiji su prošle godine obavljene 37.042 kardiolovaskularne procedure. Ukupan broj urađenih koronografija iznosi 24.055 – interventnih procedura bilo je 12.977, zbrinutih slučajeva akutnih infarkta zabeleženo je 5.006, predinfarktnih stanja 2.248, a broj pacijenata koji su imali intervenciju sa stavljanjem stenta u srčane krvne sudove, a nisu bili u akutnom stanju, iznosi 6.276.