Nepuna dva meseca kako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obećao poljoprivrednicima da „ne bi trebalo da bude nestašice“ azotnog mineralnog đubriva i da „radi na tome“, ratari u Srbiji i dalje ne mogu da ga nabave – đubriva nema dovoljno i toliko je skupo da mnogi neće moći da ga priušte.

Sezona bacanja đubriva za pojedine kulture počinje već krajem januara, a za pšenicu traje od februara do aprila. Mnogi će zbog cene koja je i do 150 odsto veća nego pre godinu i po dana morati da uštede na urei.

Poljoprivrednici iz Udruženja Stig kojima je Nedimović krajem novembra obećao da će pomoći, najavljuju da bi mogli da ponove proteste koje su još jesenas najavili jer od državne pomoći za sad nema ništa.

Naime, prema rečima predsednika tog Udruženja Nedeljka Savića oni će odlučiti da li će u subotu izaći sa mehanizacijom na proteste zbog toga što država ne može da obezbedi celokupnu količinu od oko 160.000 do 200.000 tona azotnih đubriva za prolećnu prihranu useva, već samo 16.000 tona.

On je rekao da je ministar ponudio da se uvozom 16.000 tona iz Kirgistana azotno đubrivo na tržištu plasira po ceni od 750 do 800 evra po toni, čime bi se izvršio pritisak na uvoznike tog đubriva, koji ga u Srbiji prodaju po 1.000 i više evra po toni, da tu cenu smanje.

U Ministarstvu poljoprivrede juče nismo uspeli da saznamo na koji način država planira da pomogne ratarima, kao ni da li je deo tog plana i uvoz đubriva iz Kirgistana.

Sve i da jeste, poljoprivrednici ne vide kako bi uvoz tek 10 odsto od onoga što je domaćim ratarima potrebno rešilo problem.

Poljoprivrednik iz Zrenjanina Slavko Vukov kaže za Danas da će morati da redukuje količine uree i to za nekih 30 odsto.

„Umanjio sam uobičajene količine i svesno ulazim u taj rizik, a to može da se vrati kao bumerang. Uticaće i na kvalitet i na prinose. Ako bude povoljna godina, onda može da se desi da ne bude velike razlike, ali ako bude malo nepovoljnija godina razlika može da bude drastična“, ističe Vukov.

U Srbiji se godinama, kako kaže, ne troši đubriva koliko bi trebalo, čak i kada je pre dve godine cena bila daleko manja nego danas zemlja se đubrila nedovoljno.

„Generalno imamo problem sa đubrenjem, a ovo je sada baš veliki problem, koji može napraviti više štete od bilo čega drugog. Cena je do te mere otišla gore, urea je prešla 120 dinara za kilogram, što je za 140 do 150 odsto skuplje nego pre godinu i po dana“, napominje predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Priča da bi država uvozom neke količine đubriva „pritisla“ trgovce u Srbiji da spuste cene za njega je, kako kaže, priča za malu decu.

„Ako ga je trgovac nabavio po visokoj ceni, a jeste, naročito oni koji su po jakim cenama uvozili u poslednja tri meseca, oni sigurno to neće dati ispod cene po kojoj su nabavili“, napominje Vukov.