U avgustu ove godine zabeleženo je jedno od najvećih poskupljenja voća i povrća za poslednjih desetak godina u našoj zemlji. Ipak, svi faktori ukazuju da je inflacija privremena i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kom je bila i prethodnih osam godina, izjavio je za RTS Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke.

Šta je u Srbiji poguralo inflaciju na 4,3 procenta u avgustu i da li će gornja granica dozvoljenog odstupanja od cilja Narodne banke biti preskočena?

Oko osam odsto proizvoda iz potrošačke korpe imalo je dvocifrenu inflaciju, mnogi bi rekli i trocifrenu.

Savo Jakovljević navodi da se inflacija meri prema indeksu potrošačkih cena, a u indeks ulaze 662 proizvoda: 10 odsto indeksa odnosi se na cene neprerađene hrane, 21 odsto na cene prerađene hrane, 29 odsto strukture indeksa odnosi na industrijske proizvode, 16 odsto na energente i 24 odsto na usluge.

„Kada imamo u vidu ove procente onda možemo govoriti šta tačno utiče na inflaciju. Inflacija se meri u 15 gradova u Srbiji. Ne moraju cene u svim gradovima isto da se kreću", naveo je Jakovljević.

Prema njegovim rečima, inflacija se meri na međugodišnjem nivou, cene u mesecu ove godine mere se sa cenama u istom mesecu prošle godine.

Dodao je da je prošla godina bila pandemijska, a da ove godine imamo postepen izlazak iz pandemije što se tiče ekonomije.

Građane najviše zanima ono što se dešava u radnjama, poskupelo je povrće i meso, a Jakovljević objašnjava šta je uzrok tome.

„U avgustu prošle godine imali smo jako niske cene određenih proizvoda. Cene mesa su bile izuzetno niske tokom cele godine i jedan od uzroka je bila pandemija. Niska cena odrazila se da proizvođači smanje svoju ponudu. Ove godine sa povećala tražnja i privreda nije mogla u kratkom roku da odgovori na sve potrebe. U nekom momentu ponuda i tražnja će se izjednačiti", rekao je Jakovljević gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Kada je reč o povrću, imali smo neobičan rast cena povrća u avgustu jer smo, pored pandemijskih razloga, imali i sušu.

Izneo je podatak da je ovo bio „jedan od najvećih rasta cena voća i povrća u zadnjih desetak godina".

U okruženju poskupljenja su i veća, a pravdaju se ubačenim milijardama bez kamate.

„Mnogi su ranije poput Američkih centralnih rezervi i Evropske centralne banke uticali na povećavanje inflacije povećavanjem tih sredstava likvidnosti i oni jesu uticali na inflaciju, ali treba uzeti u obzir i cene nafte koja je prošle godine bila dosta jeftinija, a sada se njena cena vraća", rekao je Jakovljević.

U svetskoj bazi za statističke podatke o cenama struje, grejanja, vode, odnošenja smeća, Srbija je na 32. mestu. Jeftinija od Slovenije i Hrvatske, a skuplja od Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije.

Ovo povećanje inflacije nisu vukle usluge, kaže generalni direktor u NBS-u i dodaje da to nije izvor inflatornog pritiska.

"Svi ovi faktori govore da je inflacija privremena. I cene neprerađene hrane i cene nafte i naftnih derivata, sve ukazuje da je privremena komponenta prisutna i da će biti prisutna još neko vreme", objasnio je navodeći da je cena nafte sada do 75 dolara po barelu – neznatno viša od cene pre pandemije.

Jakovljević je rekao da i narednih meseci možemo očekivati stopu inflacije kao u avgustu, čak možemo očekivati i nešto veću.

Očekuje se, kako kaže, da do kraja godine bude inflacija na nivou gornjeg inflatornog cilja koji je 4,5 posto, a smanjenje inflacije se može dogoditi od drugog kvartala naredne godine i do kraja sledeće godine da se nađe u donjem delu ciljanog koridora, odnosno na nivou na kom je bila i prethodnih osam godina.