Broj zaraženih koronavirusom u Japanu pada te se sada smanjio na nekoliko desetina ljudi iako ta zemlja nije imala mere restrikcije kao većina drugih zemalja

Kako piše Blumberg, građanima nisu bile nametnute nikakve restrikcije po pitanju kretanja, a poslovi od restorana do frizera ostali su otvoreni. Takođe, nisu razvijane ni aplikacije za praćenje građana.

U Japanu ne postoji centar za kontrolu i prevenciju bolesti, a u zemlji je testirano tek 0,2 posto populacije, što je jedna od najmanjih stopa kad je reč o razvijenim zemljama.

Ipak, krivulja se izravnala, a broj umrlih manji je od 1000. U Tokiju, koji je jedno od najgušće naseljenih područja u Japanu, broj novozaraženih je većinom jednocifren.

Stoga je analiza razloga koji su omogućili da Japan pobedi koronavirus ne pridržavajući se mera koje su drugi uveli postala stvar nacionalne debate.

Svi se slažu oko jednog - nije postojao "srebrni metak", odnosno jedan faktor koji je napravio razliku, piše Blumberg.

"Samo gledajući broj umrlih, jasno je da je Japan bio uspešan. No ni stručnjaci ne znaju zašto", rekao je Mikihito Tanaka, profesor komunikologije sa Univerziteta Vaseda i član savetničke grupe za koronavirus.

Mediji su objavili listu sa 43 moguća razloga zbog kojih je Japan bio uspešan u borbi protiv koronavirusa, a ona uključuje različite faktore, od kulture nošenja maski i niskog nivoa gojaznosti do relativno rane odluke da se zatvore škole, pa čak i pretpostavke da Japanci prilikom govora zbog karakteristika jezika ispuštaju manje kapljica.

Stručnjaci s kojima je razgovarao Blumberg takođe su saglasni da odgovor na pitanje odakle uspeh u borbi protiv koronavirusa leži u više različitih faktora. Ipak, mere koje je Japan sproveo mogle bi da posluže kao dugoročna lekcija za zemlje koje se nalaze usred epidemije.

Jedan od važnijih faktora je činjenica da je Japan vrlo brzo počeo s traženjem kontakata, a to je bilo moguće jer u japanskim zdravstvenim centrima više od polovine medicinskih sestara ima iskustva u praćenju zaraza.

Japan se koncentrisao na traženje takozvanih klastera na pojedinim lokacijama kao što su klubovi i bolnice kako bi locirali zarazu pre nego što izmakne kontroli.

Osim toga, još jedan događaj pripomogao je da se Japan dobro pripremi za epidemiju. Usidrenje kruzera Diamond Princess u februaru gde se zarazilo stotine ljudi pomoglo je japanskim stručnjacima da vrlo rano dobiju vredne podatke o tome kako se virus širi i shvate da je reč o opasnosti koja se može lako preneti na Japan.

Osim toga, u Japanu su stručnjaci preuzeli glavnu reč te su uspešno iskomunicirali jednostavnu poruku o tome kako treba izbegavati zatvorena mesta, prenapunjene prostore i bliske kontakte. Smatra se da je to bilo puno uspešnije od sprovođenja potpune fizičke izolacije. Kao još jedan faktor navodi se i razvijena svest o zdravlju koja postoji kod japanskih građana.

I premda je Japan izbegao najgore scenarije u zdravstvenom smislu, labave mere restrikcije nisu uspele da spase zemlju od negativnih ekonomskih učinaka. U prva tri mjeseca ove godine Japan je pao u recesiju, a ekonomisti predviđaju da će drugi kvartal biti najgori ikad.

I iako će Japan uskoro ukinuti sve mere, vlasti upozoravaju kako nema povratka na staro I normalno. Osim toga, ako dođe do drugog talasa zaraze, rizik u Japanu koji ima najstarije stanovništvo i dalje ostaje veliki, navodi se u Blumbergovom tekstu.