Kompanija Astra Zeneka i Univerzitet Oksford priznali su da je došlo do greške tokom testiranja vakcine protiv koronavirusa, što pokreće mnoga pitanja o preliminarnim rezultatima koje su objavili.

Saopštenje je izdato juče, samo nekoliko dana nakon što su kompanija i univerzitet objavili da je njihova vakcina "veoma efikasna", ne pominjući zašto neki od učesnika u ispitivanju nisu dobili punu dozu prilikom prve od dve vakcinacije, piše časopis Tajm.

Zapravo se naknadno ispostavilo da je grupa koja je dobila manju količinu vakcine bila bolje zaštićena od dobrovoljaca koji su dobili dve cele doze.

U grupi s malim dozama, navode u Astra Zeneki, čini se da je vakcina efikasna u 90 odsto slučajeva, dok je u grupi koja je dobila dve pune doze zabeležena efikasnost od 62 odsto. U kombinaciji te dve grupe, kompanija je saopštila da je vakcina delovala u 70 odsto slučajeva. Međutim, način na koji se do rezultata došlo naveo je mnoge stručnjake da preispitaju njihove metode.

U jučerašnjem saopštenju iz Oksforda je rečeno da neke bočice korišćene u ispitivanju nisu imale odgovarajuću koncentraciju vakcine pa su neki dobrovoljci dobili pola doze. Univerzitet je naveo da je o problemu razgovarao sa regulatorima i saglasio se da će ispitivanje u kasnoj fazi završiti sa dve grupe. Prema njihovim rečima, problem u vezi s proizvodnjom je ispravljen.

Stručnjaci kažu da relativno mali broj ljudi u grupi koja je dobila manju dozu otežava da se utvrdi da li je delotvornost primećena u grupi stvarna ili je to statističko odudaranje. Otprilike 2.741 osoba primila je polovinu doze vakcine, nakon čega je usledila puna doza. Ukupno 8.895 ljudi dobilo je dve pune doze.

Činjenica koja takođe baca sumnju na istraživanje je da niko od ljudi u grupi s malim dozama nije imao više od 55 godina. Stručnjaci kažu da mlađi ljudi imaju tendenciju jačeg imunološkog odgovora od starijih, što bi svakako mogao biti jedan od odlučujućih faktora u konačnim rezultatima, navodi Tajm.

Odluka da se kombinuju rezultati dve grupe učesnika koji su primili različite nivoe doziranja da bi se postigla prosečna efikasnost od 70 odsto takođe je upitna, rekao je Dejvid Solsberi, saradnik globalnog zdravstvenog programa u Čatam hausu.

"Napravili ste dve studije u kojima su korišćene različite doze i došli ste do rezultata koji ne predstavljaju nijednu dozu. Mislim da mnogi ljudi imaju problema s tim", rekao je Solsberi.

Ko je August Hening, bivši šef nemačkog BND-a, koji je uhapšen pod sumnjom za špijunažu i veleizdaju?

Džefri Epstin je koristio modnu industriju kako bi pronašao žrtve za zlostavljanje

Telo za hleb, duša za preživljavanje - Bangladeš je dom jednog od najvećih bordela na svetu. Kćerke seksualnih radnica često nemaju drugog izbora nego da slede stope svojih majki

Sara Gilbert, jedna od oksfordskih naučnica koja je vodila istraživanje, rekla je da odgovor na pitanje zašto se niža doza pokazala efikasnijom još nije poznat i da se razlog verovatno odnosi na davanje tačne količine vakcine koja će pokrenuti najbolji imunološki odgovor.

"To vam je kao u bajci o Zlatokosoj i tri medveda. Važno je dati pravu dozu, ne premalo i ne previše. Previše bi moglo da vam da loš odgovor. Dakle, želite pravu količinu i pomalo nagađate kada želite tako brzo da uspete iz prvog puta", rekla je Gilbertova.

Detalji rezultata ispitivanja biće objavljeni u medicinskim časopisima i dostavljeni britanskim regulatorima kako bi mogli da odluče da li će odobriti distribuciju vakcine. Ovi izveštaji će sadržati detaljnu analizu koja uključuje demografske i druge informacije o tome ko se razboleo u svakoj grupi i pružiće potpuniju sliku efikasnosti vakcine.