Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog".

 

 

Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

 

Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju - kao putnik ili prosjak.

 

Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac".

 

Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.

Njegov kult nastao je u 3. veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.

Česta je slava u našem narodu. Po brojnosti svečara, odmah je iza Nikoljdana a slavio ga je i Car Dušan, Stefan Nemanja i njegovi sinovi.

Iako u narodu postoji običaj da se za ovu slavu ne priprema žito, Crkva podseća da se i na ovaj praznik prinosi žito, ali ne svetitelju već svim upokojenim precima koji su se zavetovali svetom arhangelu Mihajlu.

U narodu se veruje da vreme na Aranđelovdan, pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća.

Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka i usmerava nevernike na pravi put. U nekim krajevima Srbije smatraju ga i zaštitnikom stočara.