Dugu listu vojnih intervencija SAD u Latinskoj Americi, predsednik Donald Tramp je posle napada na Venecuelu dopunio otvorenim pretnjama nizu zemalja u američkom "bliskom inostranstvu". Pozvao se, pritom, na Monroovu doktrinu, čije je ime prilagodio svom. Pokrenuo je buru reakcija, osuda i poziva na otpor. Kako je nastala i koji su dometi stare doktrine u novim okolnostima?

Svoj drugi mandat Donald Tramp počeo je potezima u duhu Monroove doktrine (Panamski kanal, Grenland...), a prvih godinu dana od stupanja na dužnost završava njenim otvorenim deklarisanjem kao načela američke politike, ali rebrendiranom u – "Donroovu" doktrinu.

U trijumfalnom obraćanju nakon vojne akcije u Venecueli, Donald Tramp je napad i zarobljavanje predsednika Nikolasa Madura opisao kao ažuriranje doktrine kojom je 1823. godine peti američki predsednik Džejms Monro proglasio zapadnu hemisferu zatvorenom za uticaj drugih sila, tada pre svega evropskih.

"Monroova doktrina je veoma važna, ali sada smo to daleko prevazišli. Sada je zovu 'Donroova' doktrina. Zaboravili smo je, bila je vrlo važna, ali sada je više ne zaboravljamo. Prema našoj novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, dominacija Amerike na zapadnoj hemisferi nikada više neće biti dovedena u pitanje. To se neće desiti", poručio je Tramp.

Treba reći i da je Monroova doktrina predviđala nemešanje u američku sferu uticaja u zapadnoj hemisferi, ali ne i pravo SAD na intervencije u istočnoj.

U svakom slučaju, zapadna hemisfera postala je sada, u oštrom zaokretu, centralno spoljnopolitičko poprište SAD.

• "Predsednik Kolumbije nek pazi šta radi, dani Kube odbrojani, nešto se mora preduzeti u vezi sa Meksikom"

SAD imaju dugu istoriju oružanih intervencija u Latinskoj Americi.

Posle najnovije, Tramp je zapretio da Venecuela možda neće biti poslednja zemlja podložna američkoj intervenciji i upozorio da se "nešto mora preduzeti u vezi sa Meksikom", a da predsednik Kolumbije Gustavo Petro mora da "pazi šta radi".

Tramp je novinarima u predsedničkom avionu rekao da su Kolumbija i Venecuela "veoma bolesne" i da je vlada u Bogoti pod upravom "bolesnog čoveka koji voli da proizvodi kokain i prodaje ga u SAD".

"I neće to raditi još dugo. Ja vam kažem", rekao je Tramp, misleći na Petra. Na pitanje da li misli na američku operaciju protiv Kolumbije, Tramp je odgovorio: "Izgleda da je tako."

Pretnje je oštro osudio kolumbijski predsednik, koji je Trampu poručio da "prestane da ga kleveće", a takođe je pozvao zemlje Latinske Amerike da se ujedine ili će biti "tretirane kao sluge i robovi".

Tramp se osvrnuo i na američko "blisko inostranstvo", upozorivši da su dani Kube odbrojani. "Kuba izgleda kao da je spremna da padne", rekao je novinarima

• Grenland: Sada je dosta

Alarm zbog novog pravca američke politike odavno je aktiviran i u Evropi zbog pretenzija prema Grenlandu – danskoj teritoriji za koju je Tramp čak imenovao specijalnog izaslanika – ali je pojačan pošto je Tramp sada ponovio svoju nameru, i to dovodeći je u vezu sa operacijom u Venecueli.

"Nama je Grenland zaista potreban, apsolutno", rekao je Tramp i upozorio da je na drugima da odluče šta vojna akcija u Venecueli znači za Grenland.

Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen rekao je da je "sada dosta", a predsednica danske vlade Mete Frederiksen poručila je Trampu da prestane da preti.

Usledio je i niz osuda i izraza solidarnosti iz drugih evropskih zemalja.

Grenland pripada Danskoj, a NATO će razgovarati o jačanju zaštite na tom području ako bude potrebno, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da London "stoji uz premijerku Danske Mete Frederiksen" i da samo Grenland i Kraljevina Danska treba da odlučuju o budućnosti Grenlanda, a portparol francuske diplomatije poručio je da je Francuska "solidarna" sa Danskom i da "ne može biti promene granica silom".

• Iz defanzive u ofanzivu – kako su okolnosti menjale Monroovu doktrinu

Monroova doktrina formulisana je 1823. godine, ali njena geneza seže još dublje u prošlost, u vreme Rata za nezavisnost i prve decenije postojanja SAD, kada su očevi osnivači formulisali postulate spoljne politike.

Prema doktrini, Vašington će se suprotstaviti političkim i vojnim uplitanjima sila koje su izvan zapadne hemisfere, pošto bi ih smatrale opasnim po svoj mir i bezbednost.

Doktrina je, međutim, uključivala i reciprocitet sa drugim velikim silama. "U postojeće kolonije ili zavisne teritorije bilo koje evropske sile nismo se mešali, niti ćemo se mešati", poručio je tada predsednik Monro.

S obzirom na to da SAD u vreme Monroa nisu imale ni snažnu mornaricu niti vojsku, doktrina je u međunarodnoj zajednici uglavnom bila ignorisana.

Međutim, do početka 20. veka SAD su već postale jedna od najmoćnijih sila, pa je i karakter doktrine u izmenjenim okolnostima takođe izmenjen.

Iz defanzivne i antikolonijalne politike vremenom je prerasla u politiku hegemonije u zapadnoj hemisferi, pošto su SAD preuzele ulogu regionalnog policajca, pogotovo sa predsednikom Teodorom Ruzveltom, kome se pripisuje maksima: "Govori tiho i nosi veliki štap; daleko ćeš dogurati."

Prema Ruzveltovoj dopuni Monroove doktrine, iz decembra 1904. godine, SAD će intervenisati i "sprovesti međunarodnu policijsku moć" kako bi osigurale da ostale nacije u zapadnoj hemisferi ispune svoje obaveze prema međunarodnim poveriocima i ne narušavaju prava SAD.

Dopuna je u to vreme poslužila kao opravdanje za vojne intervencije SAD na Kubi, Haitiju, u Nikaragvi, Dominikanskoj Republici (takozvani "Banana ratovi").

Prvi svetski rat, a pogotovo Drugi, uvećali su američku moć u odnosu na druge velike sile, pa je izolacionistička politika napuštena, čime je počela era globalne hegemonije i intervencionizma, koju aktuelna Trampova administracija, čini se, pokušava da potvrdi pre svega na "svojoj" polovini planete.