U Banjskom polju i na divljoj deponiji na Banjskom putu u ponedeljak je obavljena rekonstrukcija događaja od 26. marta 2024. godine, kada je nestala dvogodišnja Danka Ilić koju su, prema navodima optužnice prvo udarili kolima, a potom zadavila dvojica okrivljenih radnika JKP "Vodovod" iz Bora, Dejan Dragijević i Srđan Janković. Rekonstrukcija je trajala osam sati, a odbrana je već najavila ozbiljne primedbe.

Rekonstrukciji događaja prisustvovali su oštećeni Ivana i Miloš Ilić, majka i otac devojčice Danke Ilić koja je nestala 26. marta 2024. godine iz dvorišta porodičnog imanja u Banjskom polju. Iz pritvora su dovedeni okrivljeni Srđan Janković i Dejan Dragijević i njihovi branioci. Zaječarsko tužilaštvo Dragijevića i Jankovića tereti za teško ubistvo, jer su, prema navodima optužnice, devojčicu prvo udarili službenim vozilom „fiat“ kojim je upravljao Janković, a potom je Dragijević izašao, stavio dete koje je još bilo živo u gepek i udavio ga. Prisutan je bio i Radoslav Dragijević, otac okrivljenog Dejana, koga tužilaštvo goni zbog sumnje da je pomagao sinu u premeštanju tela Danke Ilić. Bili su prisutni i tužioci, kao i veštaci raznih struka koji su pokušali da do detalja razjasne šta se dešavalo tog 26. marta. Jedan od prisutnih bio je i advokat Mile Petković, branilac Radoslava Dragijevića.

„Rekonstrukcija u Banjskom polju je trajala šest sati, a nakon toga smo proveli još dva sata kod divlje deponije na Banjskom putu, gde je, prema navodima optužnice, ostavljeno telo deteta. Što se tiče same rekonstrukcije, stav odbrane je da ona ide u potpunosti u korist okrivljenima. Oni su davali ujednačene iskaze i na isti način prikazivali stvar na licu mesta. Sa druge strane, izjava majke devojčice, Ivane Ilić bila je drugačija od one prvobitne koju je dala takom istrage. Tada je izjavila da je dete bilo udaljeno od nje metar i po kada ga je poslednji put videla, a sada je priču promenila i kazala da je dete bilo udaljeno petnaestak metara“, kaže za portal Nova.rs advokat Mile Petković koji zastupa okrivljenog Radoslava Dragijevića.

Advokat je imao još jednu primedbu koja se odnosi na tok rekonstrukcije.

„Kretanje Danke je rekonstruisano uz pomoć lutke koja je visoka oko 60 centimetara, dok je devojčica, prema rečima majke, bila visoka 85 santimetara. Čekamo zapisnik sa rekonstrukcije i tada ćemo izneti primedbe. Uglavnom, sve navodi na zaključak da dete nije lišeno života, makar ne na način koji se navodi u optužnici“, objašnajva branilac Radoslava Dragijevića.

Po njegovim rečima, teret dokazivanja je na strani tužilaštva, a po njegovom mišljenju ne postoji nijedan dokaz niti činjenica koja ide u korist navoda iz optužnice.

Ne postoji nijedan materijalni dokaz, ne da su okrivljeni izvršili delo koje im se stavlja na teret, već da je dete mrtvo. Nema bioloških tragova, čak nema ni delova odeće i obuće. Za krivično delo koje im se stavlja na teret zaprećena je najstroža kazna, doživotna robija. Zbog ozbiljnosti krivičnog dela i zaprećene kazne tužilaštvo mora da dokaže svoje tvrdnje van svaka sumnje, van najmanje sumnje, a po mom mišljenju nema dovoljno dokaza ni za podizanje optužnice“, zaključuje advokat Mile Petković.

Apelacioni sud u Nišu je dva puta „obarao“ optužnicu i vraćao je na dopunu Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru. Tada je i doneta naredba o obavljanju rekonstrukcije, kao i ponovonom saslušanju majke deteta Ivane Ilić.

• Povezanost sa slučajem Dalibora Dragijevića

Tokom istrage o nestanku i navodnom ubistvu Danke Ilić ubijen je Dalibor Dragijević brat okrivljenog Dejana Dragijevića.

On je uhapšen zajedno sa njihovim ocem Radoslavom, zbog sumnje da je pomagao okrivljenima nakon ubistva Danke Ilić. On je preminuo iste noći kada je priveden u policiju, a MUP Srbije je izdao lažno saopštenje u kojem je napisano da je uzrok smrti Dalibora Dragijevića srčani udar. Autopsijom je utvrđeno da je Dalibor na telu imao brojne povrede nastale batinanjem i da su mu polomljena sva rebra, kao i da je uzrok smrti mučenje i prebijanje.

Optužnica se dobrim delom zasniva na priznanjima okrivljenih u policiji, koje su oni kasnije povukli uz tvrdnju da su iznuđena batinama.

„Mislim da se postupak protiv Dejana Dragijevića, Srđana Jankovića i Radoslava Dragijevića namerno oteže da bi se skrenula pažnja i da bi bio zaboravljen slučaj Dalibora Dragijevića i njegova smrt u policiji“, kaže advokat Mile Petković.

Inače, u istrazi je Ivana Ilić izjavila da su njena deca, ćerka Danka i stariji sin bili u dvorišu i igrali se, kada je ona otišla do kola, po vodu koju je dala Dankinom bratu. U tom kratkom vremenskom periodu je devojčica nestala iz dvorišta.

„Konfiguracija terena je takva da je nemoguće izgubiti dete iz vida i nama je to neshvatljivo. Dvorište je ograđeno, ima šiblja, granja. Nemoguće je da je devojčica odlutala iz dvorišta na način na koji je to opisano. Imamo i ozbiljnu zamerku na vreme kada je obavljena rekonstrukcija. Naime, kritični događaj se desio 26. marta, u proleće, a rekonstrukcija u junu, po vrelini, kada je dan mnogo duži“, objašnjava advokat Petković.

Tog dana kada je nestala mala Danka bilo je oblačno. Ivana Ilić je odlučila da povede dvoje dece iz stana u Boru gde su živeli na imanje njene porodice u Banjskom polju, koje je bilo praktično pretvoreno u stovarište jer je tu bilo dosta starih bojlera, bele tehnike i drugih sklonjenih stvari. Tog dana popodne počela je i da pada kiša, koja je otežavala potragu za detetom.