Novo istraživanje naučnika u Hjustonu nije otkrilo da su te mutacije učinile virus smrtonosnijim, piše Independent.

Studija je ispitala više od 5.000 genetskih sekvenci virusa, zaključujući da je jedna od mnogih mutacija koronavirusa akumulirala promene u strukturi proteina na površini virusa.

Teoretski, naučnici veruju da je evolutivni trend virusa podstakao na povećanje stope zaraze i smanjenje težine simptoma, jer su virusima potrebni živi domaćini da bi preživeli.

Dejvid Morens, virusolog sa Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, pregledao je novu studiju i rekao da nalazi ukazuju na veliku mogućnost da je virus, dok se kretao kroz populaciju, postao zarazniji, što bi moglo da ima posledice po našu sposobnost da to kontrolišemo.

Stariji savetnik Faučija rekao je da bi ovo mogla biti reakcija virusa na ljudske intervencije, uključujući maske i socijalnu distancu, koje su razvijene od početka pandemije da bi zaustavile njeno širenje.

I Džejms Maser, vodeći autor studije kazao je da smo "dali ovom virusu mnogo prilika, kao i da trenutno postoji ogromna populacija koronavirusa na svetu".

"Moguće je da ovaj virus, kada naš imunitet na nivou populacije postane dovoljno visok, pronađe način da zaobiđe naš imunitet. Ako bi se ​​to dogodilo, bili bismo u istoj situaciji kao i sa gripom. Moraćemo stalno da jurimo mutacije i menjamo formulaciju vakcine u skladu sa tim", objašnjava Morens.