Ovaj 69-godišnjak biće najstariji kancelar u trenutku preuzimanja dužnosti od vremena Konrada Adenauera, koji je 1949. godine, kao prvi kancelar nove Savezne Republike Nemačke, preuzeo ovu funkciju sa 73 godine.

Merc je, u suštini, imao dva politička života – jedan pre istočnonemačke političarke Angele Merkel i jedan posle nje.

Kada je Merkel 2002. preuzela vlast u demohrišćanskom poslaničkom klubu, a potom 2005. postala kancelarka, znatno konzervativniji Merc se povukao. Godinama je bio daleko od politike.

Još 2001. godine sam je sebe u razgovorima istakao kao kandidata za kancelara na izborima 2002. godine.

Međutim, demohrišćani su se tada odlučili za bavarskog političara Edmunda Štojbera, koji se suprotstavio socijaldemokratskom kancelaru Gerhardu Šrederu i izgubio.

Merc se postepeno udaljio od političke scene i ponovo radio kao pravnik. Od 2009. nije se više kandidovao za Bundestag.

On je iz brdskog područja Vestfalije na zapadu Nemačke. Katolik je i pravnik, kao i njegov otac. Do danas živi nedaleko od mesta gde je rođen.

Sa 33 godine, on je 1989. godine ušao u Evropski parlament kao poslanik CDU, gde je ostao pet godina. Potom je prešao u Bundestag, gde je brzo stekao reputaciju dobrog i oštrog govornika. Njegove reči u poslaničkom klubu CDU/CSU imale su težinu.

Mercov izlazak iz politike bio je odskočna daska u poslovnom svetu.

Od 2005. do 2021. radio je u jednoj međunarodnoj advokatskoj kancelariji i preuzimao vodeće pozicije u nadzornim i upravnim odborima. Od 2016. do 2020. bio je predsednik Nadzornog odbora nemačkog ogranka najveće svetske kompanije za upravljanje imovinom – Blekrok.

Nakon što je Merkel najavila svoje povlačenje iz politike 2021. godine, Merc se vratio i postepeno napredovao.

Tek u trećem pokušaju, demohrišćani su ga 2022. izabrali za predsednika stranke. Do tada je izgradio reputaciju ekonomsko-liberalnog predstavnika konzervativnog krila CDU-a.

Još devedesetih Merc se u Bundestagu izjašnjavao protiv liberalizacije zakona o pobačaju i protiv preimplantacione dijagnostike. Kada je parlament 1997. godine odlučio da se silovanje u braku zakonski tretira kao i svako drugo silovanje, Merc je glasao protiv te mere.

Kao poslanik CDU, uvek je bio za korišćenje nuklearne energije. Zalagao se za liberalniju ekonomsku politiku i smanjenje birokratije. Još pre 25 godina kritikovao je nemačku politiku migracija, govoreći o „problemima sa strancima“ i insistirajući na konceptu „vodeće kulture“, piše Dojče vele.