Vodeće opozicione ličnosti danas su ili u zatvoru ili su pobegle iz zemlje. Aktivisti za ljudska prava navode da u Belorusiji ima oko 1.300 političkih zatvorenika, uključujući dobitnika Nobelove nagrade za mir Aleša Beljackog, osnivača grupe Vesna.

---

Dugogodišnji beloruski lider Aleksandar Lukašenko će na predsedničkim izborima obezbediti sedmi mandat šefa države, budući da su njegovi najveći rivali ili u zatvoru ili u egzilu.

Na prethodnim predsedničkim izborima, u avgustu 2020. godine, Lukašenko je, prema zvaničnim rezultatima, osvojio 80 odsto glasova, što je podstaklo tvrdnje o izbornoj prevari i višemesečne proteste na koje je vlast odgovorila oštrim obračunom sa hiljadama neistomišljenika.

Kako bi smanjio rizik od izbijanja novih nemira, 70-godišnji Lukašenko je pomerio termin ovogodišnjih izbora – sa toplog avgusta na ledeni januar, kada masovni protesti nisu izgledni zbog loših vremenskih prilika.

Aktivista grupe boraca za ljudska prava Vesna (Proleće) Pavel Sapelka ukazao je da političari, koji su nekada bili protivkandidati Lukašenku, „sada bukvalno trunu u zatvoru“ u teškim uslovima i da sa njima niko nije imao kontakt duže od godinu dana.

Opoziciona liderka u egzilu Svetlana Tihanovska, Lukašenkov glavni rival na izborima 2020. godine, navela je da su izbori u Belorusiji „farsa“ i pozvala Beloruse da glasaju protiv svih kandidata.

Njen suprug, aktivista Sergej Tihanovski pokušao je da se kandiduje za predsednika pre četiri godine, ali je uhapšen i do danas je u zatvoru.

Lukašenko, bivši direktor državne farme, postao je predsednik države 1994. godine, na talasu gneva javnosti zbog naglog pada životnog standarda posle haotičnih i bolnih reformi tokom prelaska sa socijalističke na tržišnu privredu.

Lukašenka su tokom prvog mandata nazivali „poslednjim diktatorom Evrope“, a on je opravdao taj nadimak oštrim obračunom sa neistomišljenicima i produžavanjem vladavine putem izbora koje Zapad opisuje kao neslobodne i nepoštene.

Izbore 2020. godine, na kojima je Lukašenko obezbedio šesti mandat, nameštenim smatraju mnogi i u zemlji i u inostranstvu. Izbori su doveli do višemesečnih masovnih protesta, najvećih do sada u Belorusiji.

Na te proteste vlasti su odgovorile sveobuhvatnom represijom – uhapsile su više od 65.000 ljudi, pretukle hiljade, i zabranile rad stotinama nezavisnih medija i nevladinih organizacija, zbog čega su zapadne zemlje Minsku uvele sankcije.