Serijska proizvodnja Fijatovog modela „Grande Panda“ dobila je novi datum. Međutim, struka ne predviđa veliki uspeh na tržištu, s obzirom da je tražnja za električnim automobilima u padu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je poslednjeg dana 2024. godine da u trećoj nedelji januara počinje serijska proizvodnja ovog modela u Kragujevcu.

Kompanija FCA Srbija nalazi se u zajedničkom vlasništvu italijanskog Stelantisa, koji ima većinski udeo od 66,67 odsto i države Srbije.

Ova kompanija je u 2023. godini dobila subvencije od države u iznosu od 15,5 miliona evra, dok je u prošloj godini vrednost tih subvencija iznosio nešto više od 18,3 miliona evra.

Ukupne planirane subvencije države ovoj kompaniji iznose 48 miliona evra, što je ranije potvrdio i sam predsednik, rekavši da Srbija daje taj novac da bi građani tu imali posao.

„Zato će Srbija samo od ovoga ovde imati rast BDP-a od 0,5 odsto. Napraviće nam svima uslove za dva odsto veću platu“, naglasio je tada Vučić.

I ovoga puta, Vučić je imao prognozu uticaja ove proizvodnje na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.

„To će drastično da doprinese našem rastu BDP-a. Baš nam je problem za prvi kvartal, upravo zbog visokog prvog kvartala ove godine, tako da će to da nam diže celu godinu“, rekao je Vučić i naglasio da ukoliko se proizvede više od 100.000 vozila, možemo očekivati još značajniju stopu rasta od 4,2 ili 4,3 odsto, što bi značilo i veće plate.

Ipak, ovo nije prvi put da se najavljuje serijska proizvodnja novog električnog modela Fijata. Prva najava bila je da će ona početi u oktobru 2024, ali se to nije desilo, a kompanija nije ponudila obrazloženje javnosti.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dušan Marković objašnjava za Danas da je najverovatniji razlog odlaganja serijske proizvodnje u oktobru bila tržišna sitaucija.

„Auto je namenjen dominantno Evropi, a trenutna sitaucija na evropskom tržištu uopšte ne ide u prilog takvim automobilima. Manje-više celo tržište na našem kontinentu stagnira. Prodaja vozila na čisto električni pogon je, prema podacima iz novembra, bila skoro 5,5 odsto manja za 11 meseci prošle godine u odnosu na 2023“, navodi on.

Marković ukazuje da kupci ne žele čisto električna vozila, odnosno da ne postoji tražnja.

„Segment koji brzo raste i koji sada čini 30 odsto tržišta vozila jesu hibridi. Klasični hibridi, koji nemaju punjenje su sada traženi, zato što su jeftiniji. Problem sa čisto električnim vozilima je što nema dovoljno infrastrukture za njih, kao i to što im brzo pada cena. Vi kupite auto, a već za nekoliko godina on vredi mnogo manje“, objašnjava naš sagovornik.

Međutim, FAC će sigurno krenuti sa proizvodnjom električnih vozila, kaže Marković i podseća da je plan bio 50.000 vozila godinšnje.

„Mogućnost o 100.000 vozila, o kojoj je govorio predsendik, ne postoji. Ta proizvodnja nije realna, bilo bi dobro ako bude i tih 50.000 vozila. Ne znam zašto je on izašao sa tim brojem, možda on zna nešto što mi ne znamo, ali ja ne verujem da je moguće da pod ovim uslovima bude 100.000 vozila“, naglašava on.

Ono što je dobro, kako tvrdi Marković, je to što je tehnologija takva da oni mogu u nekom trenutku da se prebace na proizvodnju klasičnih hibrida, koji imaju mnogo bolju prođu u Evropi.

„Imamo nešto što je dobro, ali u pogrešnom trenutku. Auto-industrija se nalazi u ozbiljnim problemima, naročito evropska i ne znamo kuda će se to dalje razvijati, jer imamo nestabilnu tehnologiju. Napuštaju se klasični motori sa unutrašnjim sagorevanjem, a nije se stabilizovala u potpunost tehnologija vezana za električna vozila“, upozorava naš sagovornik.

Još jedan problem Marković vidi u poslovanju Stelantisa prošle godine.

„U njihovom finansijskom izveštaju za prvu polovinu prošle godine vidimo da je prodaja pala samo šest procenata, ali da su im prihodi pali za 14 odsto“, ukazuje on.

Što se tiče prodajne cene ovog modela, Marković veruje da može da bude konkurentna u Evropi.

„Stelantisova ideja je da se napravi solidan auto uz što prihvatljiviju cenu za potrošače. Međutim, u Kini su za 30 do 35 odsto niži troškovi proizvodnje automobila nego u Evropi, ali oni imaju i logističke troškove, problem razvoja servisne mreže, prodajnih mesta, carina… Dakle, cena im je viša od kineskih modela, ali u odnosu na tradicionalne evropske konkurente, oni sa cenom mogu da se probiju“, zaključuje on.

Autorka i urednica emisije „Vrele gume“ Lidija Piroški za Danas kaže da ako je kompanija već napravila električni model „Grande Panda“, moraće da počne i da ga proizvodi.

Međutim, prema njenim rečima, ovaj model „debelo kasni“, posebno na tržištima od kojih najviše očekuje.

„Možemo biti potpuno sigurni da on neće postići planirane produkcione ciljeve, jer je već sada tehnološki prevaziđen. U međuvremenu, jedno od najvećih tržišta od kog Fijat ima najveća očekivanja, a to je francusko, je popunjeno novim modelima u istoj klasi kao što su Citroen C3 i Reno 5“, objašnjava Piroški.

Naša sagovornica, takođe, dodaje da je u ovom momentu potražnja relativno niska, uz činjenicu da je Kina već započela novu tehnološku generaciju ovih vozila.

„Treba dodati i turbulencije na samom vrhu u kompaniji Stelantis, zbog kojih ne treba očekivati neke drastične promene tekućih poslova, ali će one sasvim sigurno uticati na određene odluke“, smatra Piroški.

Ministarstvo nudi subvencije za svaki kupljeni model „Grande Panda“

Ministarstvo za zaštitu životne sredine omogućava subvenciju za svaku kupovinu ovog Fijatovog modela.

„Naše ministarstvo će omogućiti 5.000 evra za svaku kupovinu ‘Pande’. Ukoliko zahtevi budu prevazišli iznos sredstava, mi ćemo obezbediti dodatak sredstava koliko god da bude bilo potrebno“, najavila je državna sekretarka iz ovog Ministartva Sandra Dokić, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS).

Ona je otkrila da je i za ovu godinu opredeljeno 170 miliona dinara za subvencije.

Međutim, kako je dodala, svi koji podnesu zahtev do 31. oktobra 2025. godine dobiće subvenciju, ako je dokumentacija kompletna.

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović za Danas pojašnjava da se najavljene subvencije neće odnositi ekskluzivno za „Grande Pandu“,  već za sve 100 odsto nove električne automobile koji se nude na tržištu Srbije.

„Sledeći iskustvo zemalja EU, omasovljenje upotrebe ekološki prihvatljivih vozila nije moguće bez državne asistencije, tj. bez subvencija. U tom smislu je dobro da se one kod nas nastavljaju“, ističe on.

Međutim, kako dodaje, u Asocijaciji smatraju da iznos koji je opredeljen budžetom nije dovoljan.

„Trebalo bi da bude barem na nivou iz 2023. godine, kada je utrošeno oko 440 miliona dinara. Takođe, smatramo da bi subvencije trebalo da se odnose i na ‘Plug in’ hibride jer su oni, kada se koriste u gradskim sredinama, gotovo nulti zagađivači, a i dobro su prelazno rešenje ka potpunoj elektrifikaciji“, navodi Ćorović.

To je, kako kaže, takođe praksa u nekim drżavama EU.

„Ako govorimo o ekologiji i zaštiti životne sredine, paralelno sa subvencijama je potrebno obustaviti uvoz polovnih automobila EURO 3 i 4 standarda“, ukazuje naš sagovornik.

Ćorović zaključuje da su najavljene subvencije svakako nešto što doprinosi boljoj prodaji električnih automobila, ali da je potrebno uz to ispuniti i ove ostale uslove.