o je odluka o novom političkom početku Nemačke: savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer raspustio je  Bundestag na zahtev kancelara Olafa Šolca (SPD). Kao što se i očekivalo, Štajnmajer je nove izbore raspisao za 23. februar, kako su se to ranije dogovorili lideri poslaničkih grupa Socijaldemokrata (SPD) i Demohrišćana (SCDU/CSU).

„U teškim vremenima kao što su ova sada, za stabilnost je potrebna vlada sposobna da deluje i pouzdana većina u parlamentu“, rekao je Štajnmajer u Berlinu. „Zato sam uveren da su novi izbori pravi put za dobrobit naše zemlje.“

• Šolc namerno tražio glasanje o nepoverenju

Šolc je zatražio glasanje o poverenju Bundestagu 16. decembra nakon što se takozvana „semaforska koalicija“ koju čine SPD, Zeleni i Liberali (FDP) raspala u novembru, posle tri godine na vlasti. Šolc nije dobio većinu u parlamentu – a on je to tako i želeo. Za Šolcovu manjinsku vladu (SPD i Zeleni) glasalo je tada 207 poslanika, protiv je bilo 394, a uzdržanih 116. Kao što se i očekivalo, kancelaru je nedostajala većina od najmanje 367 glasova.

Posle izglasavanja nepoverenja, Šolc je zatražio od predsednika države Frank-Valtera Štajnmajera da raspusti parlament. Predsednik je za taj potez imao zakonski rok od 21 dan. Štajnmajer je još pre nekoliko nedelja naznačio da je saglasan s tim, kao i sa terminom vanrednih parlamentarnih izbora koji su dogovorili SPD, Zeleni i opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU)

• Nemačka je delom politički paralizovana

Od raskida „semaforske koalicije“, Nemačka je po važnim pitanjima u velikoj meri politički blokirana. Odlazak FDP-a iz vlade doveo je do toga da Šolc vodi vladu SPD-a i Zelenih koja nema većinu u Bundestagu. Bez podrške opozicije, ona više ništa nije mogla da postigne, a pritom postoji hitna potreba za delovanjem – na primer kada je reč o podršci Ukrajini, koju je napala Rusija, kada je reč o lošoj ekonomskoj situaciji u zemlji, ali i migracionoj politici. Zato je Šolcu cilj da se održe izbori.

Inače se parlamentarni izbori u Nemačkoj održavaju svake četiri godine, ali u posebnim, kriznim situacijama, pre svega onda kada kancelar u parlamentu izgubi većinsku podršku, raspisuju se prevremni izbori.

U Nemačkoj se to dešava izuzetno retko. Ipak, takvi vanredni izbori mogu da budu demokratsko sredstvo ponovnog uspostavljanja legitimiteta i sposobnosti delovanja vlade. Međutim, pretpostavka za raspisivanje takvih izbora je pristanak više ustavnih organa, pre svega predsednika države.

• Vanredni izbori samo u dva slučaja mogući

Prema nemačkom Ustavu parlament ne može sam da odluči da se raspišu novi izbori. Ni kancelar ne može da donese takvu odluku. Umesto toga, prevremeno raspuštanje parlamenta Ustav predviđa u dva slučaja. Kada kancelar posle izbora nije u stanju da dobije apsolutnu većinu – dakle, jedan glas više od polovine poslanika – onda predsednik države može da raspusti Bundestag. To se do sada u istoriji Savezne Republike Nemačke još nije desilo.

U drugom slučaju, kancelar postavlja Bundestagu pitanje o poverenju. To mu omogućava da preispita da li još uvek raspolaže sa neophodnom podrškom većine poslanika. Ako mu većina izglasa nepoverenje, onda predsednik države na predlog kancelara može da raspusti Bundestag u roku od tri nedelje. Postoji i mogućnost da kancelar da ostavku ili da formira manjinsku vladu. Ali, ako izabere da predsedniku države predloži raspuštanje parlamenta, onda predsednik mora da donese odluku u predviđenom roku.

• Istorija vanrednih izbora u Nemačkoj

Čim se raspusti parlament, novi izbori moraju da budu zakazani u roku od 60 dana. Organizuju se potpuno isto kao i redovni izbori. Za sprovođenje su nadležni Savezno izborno rukovodstvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Birači imaju dva glasa, jedan za direktnog kandidata, a drugi za pokrajinsku listu neke partije.

Do sada su vanredni izbori u Saveznoj Republici Nemačkoj raspisani tri puta i to: 1972, 1983. i 2005.