• Kako je Eratosten izmerio obim Zemlje?

Ključ Eratostenovog otkrića leži u jednom neobičnom fenomenu. Čuo je priču o bunaru u Sijeni, gradu na jugu Egipta (današnji Asuan), gde se svakog 21. juna, na dan letnje dugodnevnice, Sunčeva svetlost spuštala direktno na dno bunara, bez ikakvog odsjaja ili senke. Drugim rečima, Sunce je u tom trenutku bilo tačno iznad glave posmatrača.

Postavio je pitanje: "Ako u Sijeni sunce u podne nema senku, kakva je situacija u Aleksandriji, gde ja živim?"

Na dan letnje dugodnevnice, Eratosten je uzeo jednostavan štap i postavio ga vertikalno u zemlju u Aleksandriji, severno od Sijene. Ono što je video promenilo je sve – štap je bacao senku. To je značilo da sunce u Aleksandriji nije bilo tačno iznad glave, već pod određenim uglom.

Pažljivim merenjem, Eratosten je ustanovio da je ugao senke iznosio 7,2 stepena. Taj broj nije slučajan. Ako uzmemo u obzir da je pun krug 360 stepeni, 7,2 stepena predstavlja tačno 1/50 tog kruga.

Eratosten je već znao razdaljinu između Sijene i Aleksandrije – otprilike 5.000 stadija (stadi je antička mera za dužinu, koja se razlikovala u zavisnosti od regiona, ali se danas najčešće prevodi kao 157,5 metara). Dakle, ako razdaljina između ova dva grada predstavlja 1/50 obima Zemlje, onda je cela planeta 50 puta veća od te udaljenosti.

Jednostavna matematika dovela ga je do sledećeg proračuna:

5.000 stadija × 50 = 250.000 stadija

Pretvaranjem ove mere u moderne jedinice, obim Zemlje koji je Eratosten izračunao iznosi između 39.375 i 46.620 kilometara (zavisno od tačne dužine jednog stadija). Današnja nauka meri obim planete na 40.075 kilometara. Neverovatno je koliko se njegovo merenje, bez satelita, teleskopa i savremenih instrumenata, približilo stvarnom obimu.

Zapanjujuće, ali ovim jednostavnim računom pomoću štapa i senke Eratosten je pogrešio za samo oko 80 kilometara, odnosno manje od 1%.

Oslepeo je 195. pr.n.e.., više nije mogao čitati i godinu dana kasnije izgladneo se na smrt.