Srbija diskretno pojačava prodaju municije zapadu što na kraju jača odbranu Ukrajine — iako je Srbija jedna od samo dve evropske zemlje koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama Rusiji, navodi Fajnenšel Tajms.

Prema procenama objavljenim za Fajnenšel tajms, srpski izvoz municije koja je u Ukrajinu dolazila preko trećih strana iznosi oko 800 miliona evra — suma za koju je predsednik Aleksandar Vučić naveo da je uglavnom tačna — od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Vučić je, pišu, situaciju predstavio kao poslovnu priliku, insistirajući da neće stati na jednu ili drugu stranu u ratu.

„Ovo je deo našeg ekonomskog preporoda i važno za nas. Da, mi izvozimo našu municiju. Ne možemo da izvozimo u Ukrajinu ili u Rusiju …ali smo imali mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima, drugima. Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao“, rekao je on u intervjuu.

Dodao je:

„Čak i da znam [gde završava municija], to nije moj posao. Moj posao je da obezbedim da sa svojom municijom poslujemo legalno, da je prodajemo …Moram da se brinem o svojim ljudima, i to je to. To je sve što mogu da kažem. Imamo prijatelje u Kijevu i Moskvi. To su naša braća Sloveni“.

Upitan da li je ta cifra od 800 miliona evra u pravom „okviru“, rekao je ne toku od godinu dana, već „možda tokom dve ili tri godine, tako nešto“.

Srbija nije ni članica NATO-a ni EU, podseća portal, a njeni ljudi već dugo imaju sentimentalnu privrženost Rusiji dok negoduju na zapad nakon NATO bombardovanja njihove zemlje 1999. godine.

Beograd takođe računa da će Moskva blokirati međunarodno priznanje Kosova, navodi Fajnenšal Tajms.

Vučić se odupro pritisku Zapada da uvede sankcije Rusiji i dozvolio da se letovi ka Rusiji nastave, iako kaže da je posvećen tome da njegova zemlja postane članica EU. Takođe je nastojao da balansira između dve strane i zadrži distancu između sebe i ruskog predsednika Vladimira Putina, naveo je portal.

„Evropa i SAD godinama rade na udaljavanju Vučića od Putina“, rekao je neimenovani zapadni diplomata i dodao da je ključan igrač američki ambasador Kristofer Hil, koji je u Beograd stigao mesec dana nakon invazije u punom obimu.

„Svi su očekivali da će se Hil boriti sa Vučićem, ali njegov jedini cilj je bio da udalji Beograd od Moskve. Uspeo je. Vučić se godinama nije sastajao, pa čak ni zvao Putina. Naravno, tu je i pitanje pošiljki oružja koje završavaju u Ukrajini“, naveo je.

Za zapad je traženje podrške Ukrajini postalo važnije od guranja srpskog nacionalističkog lidera ka demokratskim reformama, kažu analitičari.

„Vučić gura pod tepih da postoji podrška – ali ne direktno – Ukrajini“, rekao je Ivan Vejvoda, saradnik na Institutu za humane nauke u Beču.

Dodao je:

„On govori na nejasan način. Jasno je da on to ne želi da prizna — želi da usreći svoju krajnju desnicu — dok je Srbija zapravo dala ogromnu pomoć Ukrajini protiv Rusije.“

Srbija je imala uspešnu industriju naoružanja tokom hladnog rata kada je bila deo Jugoslavije i proizvođač je kalibara municije po sovjetskom standardu koji se još uvek široko koristi u ukrajinskim oružanim snagama.