V eliki skandal potresa Veliku Britaniju. U periodu od sedamdesetih do ranih devedesetih godina prošlog veka, više od 30.000 ljudi, od kojih je 3.000 umrlo, primilo je krv zaraženu virusom HIV-a ili hepatitisom C.

To je obelodanjeno u dugo čekanom izveštaju Brajana Langstafa, objavljenom u sedam tomova, u kom se još i navodi da je sve to moglo da bude izbegnuto, ali da su slučaj zataškale Nacionalna zdravstvena služba i britanska vlada. Do zaražavanja je došlo tokom eksperimentalnog lečenja pacijenata, za koje mnogi od njih nisu ni znali da su zapravo zamorčići.

Među onima koji su umrli od posledica infekcije je i veliki broj dece.

Premijer Velike Britanije Riši Sunak izvinio se onima koji su zaraženi i porodicama žrtava, a vlada će morati da plati odštetu od skoro 13 milijardi dolara. Novinarka Danica Ilić kaže za N1 da krivica zbog ovog skandala nije samo lekara i osoblja, već svih vlada od sedamdesetih do devedesetih. Ističe da je SZO još sedamdesetih upozoravala Britaniju da ne uvozi krv iz zemalja za koje se zna da donatore krvi ne proveravaju, pre svega iz SAD, koje uzimaju krv ponekad od zatvorenika i intravenoznih zavisnika. U SAD su čak plaćali zavisnike da daju krv, dodaje. Međutim, kako navodi Ilić, Britanija zbog manjka ipak uvozi ovu krv. Takođe, osamdesetih sa pojavom HIV, pojavljuje se i tehnologija termički obrađene krvi, ali nju Britanija ne koristi, već među poslednjim zemljama uvodi ovu novinu. Britanija je i, prema njenim rečima, 18 meseci nakon što je bio poznat test za hepatitis C tek počela da ga koristi. Podseća i na slučaj dece u jednoj školi osamdesetih godina koja su bila hemofiličari i nad njima se primenjivala neka eksperimentalna metoda. „Stodvadeset dva đaka su primila zaraženu krv, preživelo je samo njih 30“, iznosi Ilić šokantan podatak.