Od 2006. godine, od kada je na čelu najveće svetske banke Džej Pi Morgan Čejs (JP Morgan Chase) postao je mirna luka u olujama finansija 21. veka, a ponekad i čuvar američke i globalne ekonomije. Odluke koje donosi određuju ekonomije država, i za politiku banke koju vodi interesuju se gotovo svi svetski predsednici i premijeri. Ko je Džejmi Dajmon i koje ideje vodilje ga vode kroz tubulentni svet finansija?

Džejmi Dajmon je odrastao u Njujorku, tačnije u Džekson Hajtu, u Kvinsu. Dajmonova karijera u brokerskom poslu kao da je bila predodređena njegovom lozom. Njegov deda (grčko prezime Papademetriju promenio u Dimon), grčki imigrant iz Izmira, bio je broker i preneo je svoje znanje na svog sina i partnera Teodora, Džejmijevog oca, sa kojim je radio punih 19 godina. Za to vreme je Dajmon junior tokom leta upijao znanje u njihovoj kancelariji u Njujorku.

Sa njima je učio i životnu školu, kroz okupljanja, porodični sto koji je bio glasan, svađali su se i nadgornjavali, intelektualno debatovali. To je već došlo na naplatu u generaciji njegovog oca, koji je bio uspešan berzanski mešetar, i de fakto je kroz kupovinu dnevnih novina iz oblasti finansija zainteresovao i svog sina Džejmija, koji je prve obveznice kupio već sa 12-13 godina.

Niko ga nije ciljano upućivao na finansije, njegov stariji brat je fizičar, mlađi profesor. Svoju svrhu pronašao je sam, bez upliva i sugestija, i to kroz obrazovanje.

Pohađao je školu Brauning, diplomirao psihologiju i ekonomiju na Univerzitetu Tafts, a kao šlag na tortu dolazi diploma na poslovnoj školi Harvard. U letnjoj pauzi stažirao je u Goldman Saksu. Obrazovanje i pronicljivost vrlo brzo su ga lansirale u orbitu poslovnog sveta, pa se zaposlio u Ameriken Ekspresu (Dajmonov otac bio je tada izvršni potpredsednik) na nagovor očeve prijateljice Sendi Vajl, čuvene bankarke i bivše prve žene Sitigrupa (Citygroup), koja mu je bila mentor.

Ona ga je i ubedila da odbije ponude finansijskih teškaša poput Morgan Stenlija, Goldman Saksa i Liman Bradersa. Tu ostaje do 1985. godine, kada u tridesetoj godini prelazi u investicionu kompaniju Commercial Credit i postaje ubrzo i njen predsednik. Karijeru je gradio i u Primeriku i Smit Barniju, koji je kasnije prodat Morgan Stenliju.

Kroz niz spajanja i akvizicija, 1998. godine Vajl i Dajmon formiraju veliki konglomerat finansijskih usluga Sitigrup, ali se iste godine i razilaze. U to vreme se pričalo da je razlog za to činjenica da 1997. godine Dajmon nije unapredio njenu ćerku Džesiku.

DŽEJ PI MORGAN ČEJS

On je 2000. imenovan za generalnog direktora banke Bank One, tada pete najveće banke u Americi, koja se 2004. spojila sa Džej Pi Morgan Čejsom (JPMC). Dajmon postaje predsednik već 2006. godine. Godinu kasnije upozorio je akcionare na probleme banke u poslovanju sa hipotekarnim kreditima. Kada je udarila finansijska kriza, njegov oprezan pristup ulaganju omogućio je banci da spreči katastrofu tako što su kupili Bear Stearns i Washington Mutual, koje su bile u nokdaunu. Taj čin je vladi Amerike uštedeo milijarde, a JPMC učinilo najvećom komercijalnom bankom u Americi.

Tako je i danas. Kada je profesionalni uspeh Dajmona u pitanju nema mnogo mesta za skromnost. JPMC je najveća svetska banka po tržišnoj kapitalizaciji i jedna od najvećih kompanija generalno. Godine 2023. postavili su rekord za najveći profit bilo koje američke banke ikada – 49,6 milijardi dolara. Nije preterano reći da gotovo cela štednja u Americi zavisi od njih. Nedavno je preduzeo korake da ublaži štetu od kolapsa banaka Silikon Veli i Prve republike.

Dajmon je vidljiva figura u bankarskom svetu, ne sakriva se, niti izbegava da iznese svoje mišljenje na teme koje su mnogima vruće kestenje. Zašto i bi, njegova banka poseduje četiri biliona dolara u imovini, dnevno preusmeri 10 biliona dolara novca širom sveta, pruža usluge državama, Svetskoj banci, MMF-u, Sjedinjenim Američkim Državama.

Redovno razgovara sa premijerima i predsednicima širom sveta i bilo je mnogo spekulacija da bi jednog dana mogao da se kandiduje za predsedničku funkciju (navodno je odbio ponudu predsednika Trampa da kao demokrata 2017. preuzme funkciju sekretara Trezora (ministra finansija)).

NA PUTOVANJIMA TREĆINU GODINE

I dalje često putuje, po podacima Blumberga samo prošle godine na putu je proveo više od 120 dana, od Švajcarske do Indije. Lično ode da upozna zemlju iza koje će kao banka da stane, uradi istraživanje i kaže im šta njima treba, i šta svetu treba od njih. On je učitelj zemljama šta u njihovim ekonomijama drži vodu, a šta ne. Deluje jednostavno, samo za one malobrojne „ko zna, zna“ ljude.

Dajmon poseduje moć, vodi najveću banku na svetu, sa svetskim liderima je na poziv daleko – nije lako žonglirati sa toliko moći i ostati na zemlji. Jednom prilikom je na tu temu skromno izjavio da se „često oseća kao da jaše na divljem konju, boreći se za goli život“. I bogati, dakle plaču.

Reputacija „ekonomskog belog princa“ sa sobom nosi i puno pritiska. Tu su njegova familija, banka, klijenti, i Sjedinjene Države naravno. Američke banke često se (zasluženo) nalaze na udaru kritike, a Dajmon je i njihov, a i zaštitnik celokupnog finansijskog sektora sa 224.000 zaposlenih.

Otuda i njegov oprezan pristup, strategija koja je često kritikovana jer ostavlja profit na stolu, ali kada dođe kriza svi se sa njom slože.

NEMA STRAHA OD KONKURENCIJE

Džej Pi Morgan Čejs pruža zdravstvenu zaštitu za 4.000 ljudi i daje 10 milijardi dolara godišnje na federalne poreze. Tokom poslednjih pet godina banka je dala 600 miliona dolara raznim organizacijama.

Uvek je spreman za iznenađenja, i za napredovanje tehnologije, veštačku inteligenciju (AI), sumnje u banke kao takve. Bil Gejts je 1997. godine u diskusiji sa Džejmijem rekao „da je bankarstvo neophodno, a da banke nisu, da su dinosaurusi“.

Pogrešio je, a mogućnost da veštačka inteligencija, tehnološki napredak mogu da stave šapu na bazične radnje poput ulaganja, transfera, štednje novca, usluga koje će uvek postojati, Dajmon ostavlja otvorenom.

Epl banke se ne plaši, ali zna da će mu biti konkurent, i u tome ne vidi ništa loše. Dajmon i rizici. Poštuje ih, ali ih se ne plaši. Istorija je to i pokazala. Kakvi će se izazovi pojaviti pred bankama sigurno čuva za sebe, ali dve pretnje je bio spreman da identifikuje javno – veštačku inteligenciju i njenu zloupotrebu u vojne svrhe, stvaranje oružja, dok je na geopolitičkom planu to Kina, a od međusobnih odnosa nje i Amerike zavisiće po njegovom mišljenju budućnost celog sveta.