Srbiji najčešće zaposleni zaradu dobijaju preko tekućeg računa, ali pojedini poslodavci ipak plate isplaćuju i „na ruke”. Isplata zarade u gotovini nije protivzakonita, ali neplaćanje pripadajućih poreza i doprinosa jeste, jer upravo tako poslodavci uspevaju da izbegnu svoje obaveze.

Čitalac „Politike” nedavno se zapitao šta se dešava kada se porezi i doprinosi plaćaju na minimalac, a ostatak „na ruke”. Interesovalo ga je i gde to piše u Zakonu o radu, kao i ko je za to kriv, radnik ili poslodavac, kada dođe vreme za penziju, pa penzija bude minimalna.

Kako objašnjava Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, u Srbiji nije zabranjena isplata zarade na ruke.

– Za razliku od nekih zemalja (na primer, Hrvatska) u kojima je zakonom predviđena obaveza da poslodavac zaradu isključivo uplaćuje na račun u banci, u Srbiji je moguća i isplata u gotovini, a moguća je čak i kombinacija uplata na račun i u gotovini (iako bi to bilo veoma neuobičajeno) – ističe Reljanović, i dodaje da poslodavac uvek mora da plati pripadajući porez i doprinose na celu zaradu, bez obzira na to kako je plata isplaćena.

– Pitanje vašeg čitaoca se, dakle, odnosilo na nezakonitu praksu koja predstavlja krivično delo. Ako poslodavac jedan deo isplaćuje u gotovini sa ciljem da na taj deo zarade ne plati porez i doprinose, to je najmanje poreski prekršaj, a verovatno i krivično delo u vezi sa izbegavanjem plaćanja poreza, jer poslodavci tu nelegalnu radnju po pravilu praktikuju u odnosu na veći broj radnika, u dužem vremenskom periodu, tako da je budžet Srbije značajno oštećen – ističe Reljanović, i podvlači da to ne samo da ne piše nigde u Zakonu o radu nego je i veoma nedozvoljeno, pa se protiv poslodavca podnosi krivična prijava.

– Ako radnik ne želi da podnosi krivičnu prijavu, može prijaviti poslodavca inspekciji rada, čak i anonimno, a inspektor rada koji utvrdi nepravilnosti u isplati zarade dužan je da podnese krivičnu prijavu kao službeno lice uvek kada misli da je izvršeno neko krivično delo – dodaje on.

Na pitanje ko je odgovoran za takvo postupanje, odgovor je: „lice kod poslodavca koje je odgovorno za obračun i isplatu zarade, kao i sam zastupnik poslodavca – Oni uvek odgovaraju za postupanja poslodavca, pa i za način isplate zarade, odnosno uplate (ili izbegavanja plaćanja) poreza. Nakon što je poslodavac osuđen za krivično delo, može se podneti i odštetni zahtev za naknadu štete koja je načinjena izvršenjem krivičnog dela. Potencijalno, naknada štete može se tražiti i u radnom sporu, mada je o tom pitanju sudska praksa neujednačena – ističe naučni saradnik Instituta za uporedno pravo.

• Bez zadržavanja kod poslodavca koji ne poštuje zakon

Ako je praksa poslodavca da deo zarade isplaćuje u gotovini sa ciljem da na taj deo zarade ne plati porez i doprinose ostane nekažnjena, pa je time radniku na kraju i umanjena penzija, njemu ne preostaje mnogo.

– Jednostavno, trebalo je da ranije podnese prijavu protiv poslodavca, odnosno da ukaže na ozbiljno kršenje zakona nadležnim državnim službama. Zato je moja iskrena preporuka da se kod takvih poslodavaca radnici ne zadržavaju duže vreme. Ako ih poslodavac primorava da dobijaju zaradu mimo zakona i za to svi znaju, sigurno je da to nije jedina nezakonita praksa poslodavca i da se od njega ne može očekivati da poštuje zakon ni u odnosu na druga prava – objašnjava Mario Reljanović.