VODEĆI ČEŠKI STATISTIČAR KORONE

Prema rečima vodećeg statističara za koronavirus u Češkoj Ladislava Dušeka, ta je zemlja stigla do tačke u kojoj bi trebala početi doživljavati koronavirus samo kao uobičajenu respiratornu bolest i na to ne trošiti nepotrebno mnogo pažnje. "Ponašanje češkog društva više nije normalno", kaže direktor Instituta za zdravstvene informacije. Tvrdi da ih je češki sistem zdravstvenog osiguranja spasio od crnog američkog scenarija, između ostalog. On je izneo ove teze u intervjuu koji je dao portalu Aktualne.cz. 

U petak, 21. avgusta, Češka je zabeležila 505 novih slučajeva, što je najveći broj od početka pandemije i gotovo dvostruko u odnosu na prethodne dane. Bilo je više testiranja ali za samo oko dvadeset posto. U ponedeljak smo ponovo "pali" na 260 slučajeva. Kako ljudima treba objasniti ovakve razlike u broju?

Ti brojevi ne mogu biti isti svaki dan. Shvatite to da se odjednom sakupi više događaja, takozvanih klastera, i mi ih sve uhvatimo odjednom. Zaista bih rekao da je to slučajno prepletanje događaja i brojeva. Takvu fluktuaciju ne vidimo prvi put, na primer, kada je puklo u Pragu i moravsko-šlezijskoj regiji i kada su se ta dva klastera susrela a nalazi nisu imali veze jedni sa drugima. Nevolja bi bila da broj visokih vrednosti stalno raste i to dugo vremena, a da zdravstvene ustanove to ne uspevaju uhvatiti. Ali to se ne događa.

Znači, to vas uopšte ne uznemirava?

Ne želim to umanjivati, ali zapravo nije važno imamo li 200, 500 ili 600 ljudi koji svakodnevno imaju dijagnozu. To je zato što je velika većina onih koji su sada dijagnostifikovani ljudi,  koji nemaju simptome ili imaju samo vrlo blagi tok bolesti. U stvari, o njima se može reći da nisu bolesni.

Ipak, trenutno imamo 5.470 zaraženih, najviše od izbijanja pandemije. Slično tome, broj slučajeva se sada povećava i u drugim zemljama, u Nemačkoj ili Italiji. Zašto upravo krajem avgusta primećujemo povećanje? Postoji li razlog za to?

Negde krajem maja ukinute su restriktivne mere i trebalo je neko vreme da se društvo vrati u normalno ponašanje. Na primer, pozorišta i bioskopi nisu odmah počela sa radom iz sata u sat sa novim predstavama i nisu odmah rasprodavali čitave sale. Dakle, bio je period od oko mesec i po dana kada društva još nisu bila u potpunosti normalna – a to govorimo o julu.  A onda smo počeli primećivati rast tih brojeva. Moje lično mišljenje je da je to samo prirodna posledica činjenice da virus nigde nije nestao a da smo se se vratili u normalan život, gde je verovatnoća prenošenja infekcije relativno velika. I to se ne odnosi samo na nas, baš kao što kažete, odnosi se na celu Evropu.

Je li moguće proceniti šta nas čeka u narednim nedeljama i mesecima?

U septembru i oktobru, odnosno u periodu značajnog porasta respiratornih bolesti, broj će nam se naravno povećavati.  Međutim treba biti oprezan pa da ne izjednačavamo porast broja dijagnostifikovanih sa pogoršanjem situacije. Gotovo je sigurno da će se broj novih, pa stoga i verovatno dijagnostifikovanih, povećavati, ali o stvarnom pogoršanju situacije možemo govoriti tek kada smrtnost značajno poraste ili veliki broj ljudi ima vrlo težak tok bolesti.Ali moram reći da ne mogu predvideti šta će se dešavati, i mislim da to niko na svetu ne može. Moramo samo da sačekamo snagu bolesti na jesen. Ali ako se nastavi razvijati prirodno kao gripa, ne očekujem alarmantne vesti i nadam se da će covid-19 postati samo jedna od normalnih respiratornih bolesti na koje će se društvo prilagoditi.

Pa je li nam jasnije što će naredno godišnje doba učiniti sa bolešću?

To je nova bolest, tek je otkrivena njena osetljivost na temperaturu i godišnje doba, tako da od mene nećete dobiti nikakve mudrosti. Sada, na primer, svedoci smo da čak i u vrućim danima koronavirus nije izgubio zaraznost, a bolest se još uvek relativno lako širi u imunološki osetljivoj populaciji. Ali tok bolesti je kod većine ljudi blaži nego što je bio u proleće. Objektivna je stvarnost da je bolest sada blaža. A to vidimo ne samo u Češkoj. Kad usporedim, na primer, polimorbiditetne pacijente ( imaju više udruženih oboljenja) koji su stvarno stari, jasno je da su u proleće imali puno veću verovatnoću da dobiju komplikacije nego sada. To je prva stvar. Trenutno relativno mali broj pacijenata odlazi u bolnice i verovatnoća da će razviti teško stanje je manja od jedne na prema stotinu. Da samo potraje tako do jeseni

Zašto je bolest sada blaža?

Postoji nekoliko mogućih objašnjenja i morao bih zadirati u područje nauke za koje ne mogu davati objašnjenja, jer nisam infektolog. Ali postoje i fizički faktori. Ljudi su više vani i društvene interakcije se ne odvijaju toliko u zatvorenom, pa kao rezultat toga, infekcija se prenosi u manjoj količini virusnih čestica. Pojednostavljeno govoreći, s normalnim kihanjem vani na suncu, u telo unesete samo ograničenu količinu virusnih čestica, dok kada se to zimi događa u vlažnom okruženju recimo u pozorištu ili u tržnom centru, količina može biti i četiri puta veća. No, činjenica da su ljudi sada značajno ojačali imunitet leti takođe igra veliku ulogu. To su stvari koje mogu direktno i indirektno uticati na tok bolesti, ali ne bih želio više nagađati.

Gde može nastati prekretnica pa da kaže – ovo ide prema gorem stanju?

Nalazimo se u situaciji kada više ne bismo trebali tražiti potencijalne prekretnice, ali kada bismo trebali naučiti živeti s bolešću i tretirati je kao uobičajenu respiratornu bolest, iako potencijalno opasnu. Da me ne shvatite pogrešno. Naravno, trebali bismo nastaviti dijagnostifikovati, pripremati bolničku negu i obratiti pažnju na koronavirus, ali ne bismo trebali unapred pripremati scenarije koji bi doveli do zatvaranja cele države.

Pa, jesu li sada potrebni ravnoteža i smirenost?

Upravo. Moramo, naravno, biti spremni odgovoriti na situaciju u kojoj počinju naglo rasti faktori poput broja ljudi u teškom stanju u bolnicama ili broja ljudi koji umiru od ove bolesti a da nisu u rizičnim kategorijama. Ali ne bih tražio nikakve dramatičnije prekretnice, i uopšte ne bih spominjao američki scenario.

Kažete da moramo naučiti da tretiramo covid-19 kao normalnu respiratornu bolest. Što se još mora dogoditi da se to zaista dogodi?

Dvije stvari. S jedne strane, priroda nam mora pomoći. Potrebno je da se korona virus počne ponašati kao poput gripe i da se ne razvija u nepredvidivim smerovima – da ne vidimo značajan porast smrtnosti. Do sada, brojke potvrđuju da se ništa takvo ne događa, pa se nadamo da će to potrajati. Tada je dovoljno da društvo jednostavno tretira koronavirus kao normalnu bolest. Ali verovatno će to biti složenije.

Mislite?

Nikada u životu nisam doživio da se oko gripe odigrao tako veliki medijski show, skoro reality show, koji može biti i vrlo opasan. Podaci se prezentiraju svakodnevno, a o svakom objavljenom broju pozitivno dijagnostifikovanih se izveštava i hiljadu puta.   A pri tome su to najmanje važni podaci, jer oni nisu ni pacijenti - oni su ljudi koji većinom nemaju problema zbog svoje infekcije.  Gotovo mislim da će nam priroda više pomoći nego što će ponašanje društva, za koje mislim da trenutno nije normalno, promeniti.

Šta vas muči osim medijske pažnje?

Na primer, ljudi se žale kako zdravstveni radnici ne obraćaju dovoljno pažnje na njihove zdravstvene probleme. Ali onda se ispostavi da je muškarac nazvao ambulantu jer se prehladio i samo se osećao zaražen. Tako treba prestati razmišljati. Jeste li ikad pozvali ambulantu zbog prehlade? To nije normalno ponašanje

Dakle, mislite li da bismo mogli prestati stresirati oko covid-19 od sutra, na primer, i uzeti to kao gripu od koje smo oboleli toliko puta?

Ovako mu možemo pristupati od početka juna. I to kažem kao osoba koja sigurno ne pripada onima koji bi želeli da umanjuju bolest. Novi koronavirus nije gripa i sigurno je bolest koja je u proleće vrlo značajno povećala smrtnost u mnogim zemljama. Od početka juna, međutim, u Češkoj smo primetili blagi tok bolesti koji već dobra dva meseca nije bio naročito ni brojan. Sada se bolest prenosi više, nije izgubila zaraznost, ali o tim smo razlozima već razgovarali.

Ali verovatno nije dobra ideja ni olako shvatiti bolest…

Naravno da ne. Naravno, kad idem u bolnicu na posao, ja i dalje nosim masku, jer mogu imati koronavirus bez da to znam. Međutim, nema razloga da bolest u ovakvom obliku doživljavamo u medijima šesti mesec zaredom. Ono što je u početku bilo razumljivo, već je preterano. Uporedite ga, na primer, s žuticom koja može biti i prokleto opasna ili, ako preskočim sasvim druge bolesti, poput leukemije ili multiple skleroze. Nijedna od tih bolesti nema takvu, ponekad očaravajuću, medijsku pažnju. Mislim da to nije tačno. I što je najvažnije, nikome ne pomažemo u tome. To uopšte nema efekta na rešavanje situacije s bolešću.  Uporedite ga, na primer, s žuticom, koja može biti i prokleto opasna, ili, ako skočim na potpuno drugačije bolesti, poput leukemije ili multiple skleroze. Nijedna od tih bolesti nema takvu, ponekad zastrašujuću, medijsku pažnju. Mislim da to nije ispravno. I što je najvažnije, nikome ne pomažemo u tome. To uopšte nema efekta na rešavanje situacije s bolešću.

Dakle, mislite li da bi mediji trebali polako napuštati temu koronavirusa?

Imamo slobodu govora. Neka svi emituju i pišu što žele. Ja bih recimo značajno smanjio učestalost objavljivanja podataka i sveo to na nedeljno objavljivanje sumarnih izvještaja. A uglavnom bih obaveštavao kada se desi nešto netipično, kako bi ljudi, naprimer, znali da o nečemu moraju biti oprezni. Na primer, značajna zaraza u socijalnim ustanovama u delu zemlje, kada će biti potrebno objasniti javnosti potrebu za ograničenjem poseta. Deo toga da covid-19 počnemo tretirati kao normalnu respiratornu bolest je i to da ga nemamo pred očima osamnaest puta dnevno. Idete tramvajem - koronavirus, uključite televiziju - koronavirus, otvorite konzervu – iskače koronavirus.....