Nije bio plan selektora da Luka Dončić igra 35, Nikola Jokić 33, a Vasilije Micić 32 minuta u pripremnoj utakmici. Zašto bi se asovi toliko umarali i rizikovali povrede u meču koji ništa ne znači osim prilike da se napreduje za nešto što je mnogo važnije? Zato što, jednostavno, nekada utakmice ne moraju da donose trofeje i bodove da bi bile žestoke, takmičarske. Da bi prizivale velike majstore nazad na teren.a

Takav je bio duel Slovenije i Srbije u rasprodatim Stožicama. Toliko najavljivan, toliko praćen... I nije izdao.

Srbija je izgubila posle produžetka, premda je imala nekoliko šansi da pobedi. Isto, sigurno, misle i Slovenci, ali je činjenica da su neke nijanse u igri Orlova učinile da se ova utakmica ne dobije. Ali isto tako, ti detalji će se sigurno – u to zaista nema sumnje – ispraviti, što onda ovu selekciju Srbije čini onakvom kakvu volimo da gledamo.

Kada budu takmičarske utakmice, bavićemo se više tokom rezultata, šutevima, pogocima, promašajima... Ovde ćemo samo ukratko sumirati:

Jokić je 21 sekundu pre isteka 40. minuta bio polovičan sa linije penala, tako da je Srbiji omogućio produžetak, ne i priliku da pobedi. Dončić je promašio „dončićevski” šut uz zvuk sirene, tako da se ušlo u dodatnih pet minuta.

Tu je jedan napad, u poslednjem minutu, Srbija brzopleto rešila, dok se na drugoj strani Vlatko Čančar zahvalio Dončiću što ga je ostavio samog na šutu za tri poena. Tih 94:92, zapravo, nije bilo ništa za momke u plavim dresovima, jer je Vanja Marinković posle sjajne akcije imao otvoren šut iz ćoška za preokret. Promašio je. Skok u napadu je omogući Marinkoviću još jednu priliku. Nije tada uspeo. Slovenija je pobedila.

Nijedna ekipa nije imala ubedljivo vođstvo tokom meča. Luka Dončić je bio spektakularan! Za sve koji ne gledaju NBA ligu toliko pažljivo, prikazao je šta znači biti član idealne petorke najjačeg takmičenja na svetu.

Znate ko je još njen član? I to onaj sa najvećim, MVP statusom? Nikola Jokić je šetao čuvare i došao do klasične njegove statistike. Ono što mu je nedostajalo da bude to spektakularno ostvarenje jeste nekoliko promašenih zicera (za njega su to ziceri, za druge relativno dobre pozicije) i previše, ogromnih sedam promašenih penala.

Generalno, slobodna bacanja su razlog zašto Srbija nije pobedila. Fantastičan je bio doprinos Dejana Davidovca koji je pokazao da sa klupe možemo da dobijemo genijalnu energiju. Posebno kada se desi nešto poput brzih faulova kapitena, Vladimira Lučića. Nemanja Nedović nije imao svoje šutersko veče. I to spada u ono što se više neće ponavljati. U svakom slučaju, Srbija je izgledala kao ekipa koja zna šta radi, zna da koristi snagu i zna kako da napravi višak sa lakoćom. Kada se ubace šutevi, kada se ne promaše penali, kada se opuste ruke posle kondicionih priprema... Optimizam je tu.

Dvorana: Stožice. Gledalaca: 12.000. Sudije: Petek, Grbić Krajnc.

SLOVENIJA: G. Dragić, Tobi 16, Z. Dragić, Čančar 7, Dončić 34, Samar 6, Nikolić 2, Prepelič 16, Murić 6, Blažič 8, Hrovat, Dimec 2, Čebašek.

SRBIJA: Marinković 6, Kalinić 12, Lučić 3, Jokić 26, Micić 17, Petrušev, Davidovac 9, Dobrić 7, Ristić 9, Nedović 3, Jagodić Kuridža, Jaramaz, Simanić.