Na kraju projekta " Uloži u danas da bi živeo bolje sutra", organizovane su završne radionice. Projekat je sufinansiran od strane Ministarstva za rad,  zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 24 radionica i 8 predavanja na različitim temama Centar za modernizaciju društva i transformaciju lokalne zajednice je realizovao u saradnji sa Ustanovom Mara i Udruženjem sa mentalnim invaliditetom Niš, koje je članica Saveza MNRO Srbije". 

Kvalitet života je širok koncept na koji utiču fizičko zdravlje pojedinca, psihičko stanje, stepen samostalnosti, socijalni odnosi i brojne varijable iz okruženja. Sportske i rekreativne aktivnosti za osobe sa invaliditetom mogu biti od presudne važnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja, ali i optimalizaciji preostalih psihofizičkih sposobnosti- rekla je Ana Ćurčić predsednica UO Centra za modernizaciju društva i transformaciju lokalne zajednice. 

Kada se posmatra sa psihološkog aspekta, vežbanje omogućava niz povoljnih efekata u okviru psihičke zaštite zdravlja. Razvija se otpornost na psihičke teškoće, kao i na konflikte koje donosi svakodnevni život. Sa fizičkog aspekta, povećava se nivo opštih sposobnosti koje omogućavaju veću samostalnost i mobilnost- rekla je Ana Ćurčić na završnoj radionici koje se organizuju u okviru projekta " Rekreativna aktivnost dece sa posebnim potrebama, zdrava sredina - zdrav život".

Sport utiče na sve aspekte koji su sastavni deo zdravlja čoveka, a naročito kada su u pitanju osobe kojima su narušene psihofizičke sposobnosti. Stoga se za sportsku rekreaciju može reći kako je optimalan oblik aktivnosti koje bi svako društvo trebalo osigurati osobama sa različitim stepenom i vrstom invaliditeta. Isto tako, sport i fizička aktivnost kod osoba s invaliditetom predstavlja činioce koji pozitivno utiču na sveukupni kvalitet života, mentalnu stabilnost, motivaciju i samopouzdanje. 

Ne sme se zaboraviti ni pozitivan učinak sporta na socijalnu participaciju ove populacije građana. Kroz sport osobe sa invaliditetom dobijaju priliku da budu uključene u društvene događaje, interakcije sa drugim ljudima i da se osećaju kao deo zajednice, što jeste krajnji cilj rehabilitacije. 

Iz navedenog se može zaključiti da su sportske aktivnosti od presudnog značaja osobama sa invaliditetom za blagostanje u svakom pogledu, ali je nažalost njima veoma često onemogućeno bavljenje bilo kojom vrstom sporta, pa čak i rekreativnim aktivnostima. 

S obzirom na nabrojane prednosti sporta, sistemski bi trebalo obezbediti razvoj sporta i učešće ove populacije u toj vrsti aktivnosti. 

Način na koji bi javne politike mogle doprineti razvoju sporta jeste najpre uklanjanje arhitektonskih barijera, koje zahtevaju posebnu pažnju jer su često glavni razlog isključivanje osoba sa invaliditetom iz sfere sporta. 
Realizacija sportskih aktivnosti osobama sa invaliditetom zahteva pristupačnost sportskih objekata i sportskih terena, nabavku sportske opreme, finansijsku podršku za nabavku sportskih pomagala i asistivne tehnologije ali i edukaciju stručnog kadra. Međutim, problem postaje kompleksniji kad se obrati pažnja i na potrebu za prilagođavanjem nepristupačnih staza, lokalnog javnog prevoza, parking prostora i sl. Navedene prepreke bi se mogle prevazići kroz upoznavanje lokalnih zajednica sa postojećom problematikom, njihovim upoznavanjem sa principima univerzalnog dizajna, kao i promovisanjem doprinosa sportskih i rekreativnih aktivnosti za osobe sa invaliditetom- zaključila je Ćurčić.