Za sve je kriv politički karikaturista Tomas Nast.

U drugoj polovini 19. veka političke karikature bile su veoma popularne u Sjedinjenim Državama. Novinskih fotografija još nije bilo pa su se urednici oslanjali na crteže političara, koji često nisu bili nimalo povoljni.

Novinarstvo je u tom periodu bilo veoma stranački obojeno, zbog čega su mnoge karikature bile veoma surove, prikazujući političke protivnike kao prasce, tvorove, lisce, vukove i sve moguće druge životinje sa nezgodnim osobinama.

Iako je lik magarca upotrebljen još 1828. godine, kada su politički protivnici nadenuli taj nadimak prekom predsedniku SAD Endrjuu Džeksonu zbog njegove navodne tvrdoglavosti, karikaturista Tomas Nast je prvi vezao taj lik direktno za Demokratsku stranku.

Bilo je to 1870. u nedeljniku "Harper’s Weekly", gde je Nast objavio crtež magarca kako rita mrtvog lava, koji je simbolizovao tada preminulog Edvina Stentona, Linkolnovog Sekretara za ratno stanje. Nast je želeo da magarac simbolizuje protivnike rata, sa čijim gledištima se nije slagao, ali javnost je magarca povezala sa Demokratskom strankom i - tako je ostalo do danas.

Što se tiče slona kao simbola Republikanske stranke, zanimljivo da je i tome kumovao upravo Tomas Nast. Iako je slon i ranije povezivan sa republikancima, Nast je 1874. opet u nedeljniku "Harper’s Weekly", objavio karikaturu sa crtežom slona na kome je pisalo ”republikanski glasovi“. Slon je stajao na rubu rupe sa inflacijom, haosom, dugovima i drugim državnim nedaćama.

Tokom narednih godina, demokrate i republikanci sve češće su koristili magarca i slona kao simbole dve stranke, ističući one osobine koje su im više odgovarale. Republikanci smatraju magarca tvrdoglavim, priglupim i smešnim, dok demokrate tvrde da je magarac skromna, inteligentna i hrabra domaća životinja koju je lako zavoleti. Sa druge strane, demokrate smatraju slona tromom, glupom i pompeznom životinjom, dok je republikanci smatraju dostojanstvenom, snažnom i pametnom.