Danas ljudi žive na svim kontinentima osim Antarktika, ako ne računamo naučnike i turiste koji ga posećuju.

pšte je prihvaćeno da je savremeni čovek nastao u Africi, kontinentu gde se Homo sapiens pojavio pre najmanje 300.000 godina. Danas ljudi žive na svim kontinentima osim Antarktika, ako ne računamo naučnike i turiste koji ga posećuju. Ali kako i kada su stigli do svakog kutka Zemlje.

U velikim seobama u dalekoj prošlosti, prvi ljudi su dolazili u kontakt sa drugim srodnim vrstama, mešali se sa njima i razmnožavali. Ali afrička teorija nikada nije opovrgnuta, a ideje o multiregionalnom razvoju čoveka, prema kojima je Homo sapiens evoluirao negde drugde, uglavnom su odbačene. Za to ne postoji nijedan dokaz, a svi do sada poznati ukazuju na naše zajedničko afričko poreklo.

Iz Afrike su se ljudi prvo proširili prema istočnom Mediteranu, verovatno preko Sinaja, oblasti između Egipta, Jordana i Izraela.

Naučnici veruju da je ovo područje, danas neatraktivna pustinja, tada bilo zeleno i da je zbog toga privuklo prve ’emigrante’ iz Afrike.

Druga teorija je ukazala na mogućnost da je uski prolaz na južnom kraju Crvenog mora, nazvan Bab el Mandeb, nekada bio kopnena veza između Afrike i Azije i tako omogućio migraciju.

Ali geološka istraživanja su potvrdila da ta veza nije postojala, što znači da su prvi putnici pronašli način da savladaju samo nekoliko kilometara uskog prolaza.

Kako god bilo, sve ukazuje na to da se Homo sapiens sa Mediterana brzo širio Azijom kao njegova prva stanica. Nalazi upućuju na prvo naseljavanje priobalnog područja prema Africi pre više od 100 hiljada godina, a potom i na širenje u unutrašnjost.

Deo doseljenika pomešao se sa srodnim Denisovcima, nazvanim po sibirskoj Denisovoj pećini. Zbog toga se i danas u delu azijske populacije mogu naći denisovanski geni.

• Najstariji trag Homo sapiensa u Evropi

Sa Evropom su stvari malo komplikovanije. Najstariji trag Homo sapiensa na našem kontinentu pronađen je u pećini Apidima u južnoj Grčkoj i star je oko 210 hiljada godina, što bi značilo da je Evropa bila naseljena pre Azije.

Ali pošto više nisu pronađeni dokazi iz tako daleke prošlosti, veruje se da je to bio izolovan slučaj male grupe koja je izumrla ili otišla tokom ledenog doba.

Stoga se za najtačnije vreme naseljavanja našeg kontinenta uzima period od pre 50 do 60 hiljada godina, kada su se pripadnici Homo sapiensa prvo pomešali sa svojim bliskim srodnicima, neandertalcima, a potom ih potpuno potisnuli.

DNK analize pokazuju da je Homo sapiens došao u jugoistočnu Aziju pre oko 60.000 godina, proširivši se na područje današnje Australije, koje je u to vreme bilo suvo i negostoljubivo.

Slično je i drugde u Okeaniji, a arheološki dokazi pokazuju da su prvi ljudi došli u Novu Gvineju pre oko 50.000 godina i da su se odatle proširili po pacifičkim ostrvima mnogo kasnije, prvo stvarajući lapitsku kulturu severno od Australije pre tri hiljade godina, a zatim u Polineziju pre 1.500 godina.

Oduvek se smatralo da su prvi moderni ljudi došli u Severnu Ameriku preko nekadašnje kopnene mase koja je povezivala Sibir sa Aljaskom.

Ali nedavni nalazi u Novom Meksiku su revidirali raniju teoriju da se to dogodilo pre oko 13.000 godina. Fosili i arheološki dokazi, uključujući otiske stopala, sada su pomerili taj događaj dalje u prošlost, pre oko 23.000 godina. To je značilo da su se kretali sa severa na jug u blizini ili duž obale Pacifika.

Logično, put ih je vodio južnije, preko Centralne do Južne Amerike. Prema arheološkim dokazima, to se dogodilo pre oko 15 hiljada godina. Naime, na toliko se procenjuje starost najvažnijeg nalazišta Monte Verde u južnom Čileu.

Međutim, neki naučnici osporavaju takvo datiranje, smatrajući da se deo seobe dogodio nešto ranije.

• A Antarktik?

Još uvek imamo sedmi kontinent, Antarktik, drugačiji od svih ostalih u svakom pogledu. A onda je drugačija istorija ljudskog prisustva na tom parčetu zaleđene zemlje bez stalnih stanovnika.

Uopšte se veruje da je prvi čovek koji je stigao na Antarktik bio izvesni Amerikanac, lovac na foke i istraživač Džon Dejvis, i to 1821. Međutim, mnogi misle da je preterao ili lagao u svojim tvrdnjama.

Dakle, ima i drugih pretendenta za titulu prvog putnika na najjužniji kontinent: dvojica Norvežana, biznismen Henrik Bul i istraživač Karsten Borhgrevink, obojica tvrde da su tamo stigli 1895.

Kako to obično biva, veruje se da su prvi ljudi na Antarktiku pronađeni mnogo ranije, jer postoje indicije da su drevni Maori doplovili na beli kontinent čak sa Novog Zelanda, ali za to nema dokaza, pa mnogi osporavaju ovu tezu, prenosi Tportal.