vaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa.

Glavno jelo se zove kutja (pirinčana i pšenična kaša sa suvim grožđem, suvim kajsijama ili orasima), a večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka, simbola sreće i mira.

To se smatra „Svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju.

U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

Na Božić se porodica okuplja oko trpeze na kojoj se nalazi 12 jela koja simbolišu 12 Isusovih apostola, a glavna jela podrazumevaju svinjsko pečenje, punjenu svinjsku glavu i aspik, odnosno pihtije od mesa, morskih plodova, povrća ili jaja, a na meniju je i guska punjena jabukama.

Pite su nezaobilazno jelo na božićnoj trpezi, zatim piroške, razni kolači i palačinke.

Neizostavni deo je i božićni hleb.

Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.

U Crnoj Gori, glava kuće seče badnjak i unosi ga u kuću na Badnje veče, a u dom se postavlja slama koja simbolizuje jasle, dok se badnjak kasnije spaljuje.

Kod Crnogoraca je običaj da se badnjak okrvavi, tj. da se na njemu zakolje ono što je domaćin kuće namenio da kolje za Božić.

Takođe, na Badnji dan se obavljaju svi radovi, a najviše se vrše pripreme za Badnje veče i Božić.

Običaj je da se na Badnji dan ništa iz kuće ne daje niti se išta pozajmljuje od drugoga.

Položajnik koji dođe prvi u kuću na Božić prvi je koji se omrsi, nakon čega ukućani mogu da se goste mesom, a tokom božićnog obroka porodica lomi veknu hleba sa novčićem u njoj. Ako u svojoj kriški nađete novčić, smatra se da ćete imati sreće i novca.

Na Božić, kao i na Badnje veče, skoro je nezaobilazno pevanje uz gusle.

U Severnoj Makedoniji, 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata – to su kolede, a dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište.

Drvo se pre toga iseče na tri dela što predstavlja Sveto trojstvo, a sva tri dela u kuću unese otac.

Božićni obroci obično se sastoje od pečenog praseta i drugih svečanih jela, a slavlje traje tri dana.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Na Božić, stanovnici ove države održavaju tradicionalnu šetnju Alilo, za koju oblače posebnu odeću i ukrašavaju svoju verziju jelke – „čičilaki".

Ponekad se umesto jelki koristi grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem.

Badnje veče u Belorusiji se provodi u jedenju palačinki i ribe na stolu sa slamom ispod stolnjaka.

Tradicionalno, božićna večera se služi bez mesa i sastoji se od najmanje 12 ribljih i biljnih jela i gljiva. „Kaljadi carevi“ (Božićni carevi) izvode obred koji uključuje karnevale i narodne predstave u znak obeležavanja Nove godine.

U Kazahstanu porodice se okupljaju da podele hranu i vino, dok pevaju pesme, plešu i nazdravljaju, dok se na Božić u katedrali u Almatiju održava ponoćna liturgija.

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše – najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe, su popularni.

Ostale pravoslavne crkve i zemlje već su proslavile Badnje veče i Božić 24. i 25. decembra.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je „Hristov hleb“ (hristopsomo), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi.

Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.

U Bugarskoj, koja takođe Božić slavi po gregorijanskom kalendaru, za Badnje veče se priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini.

To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - banica. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), a veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje.

Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino.

Posebnost rumunske božićne trpeze čini kozonaći – kolač sa suvim grožđem i lešnicima, a prisutan je i običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.