Rat u Jugoslaviji počeo je fudbalskom utakmicom godinu dana pre početka stvarnih neprijateljstava. Barem tako govori  čitanje novije istorije.

Utakmica između Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama 13. maja 1990. pretvorila se u orgiju nasilja. Policija je morala kapitulirati pred nasilnicima iz navijačkih sektora dva kluba.

Zločin pokrenut kad se Jugoslavija raspala pre trideset godina još uvek oblikuje švajcarski pogled na Balkan.

Kad su se dve zemlje poslednji put susrele na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018., dvojica igrača  Šaćiri i Granit Džaka, koji su u Švajcarsku došli kao "deca srpskog Kosova", tokom utakmice pokazali su albanskog dvoglavog orla. To je bila provokacija. Ni srpski navijači im nisu ostali dužni skandirajući svoje uvredljive parole.

Švajcarske simpatije prema Srbiji

U Srbiji postoji tihi ponos na švajcarske igrače koji imaju veze s Balkanom. "Naši", "naši", uzviknuo je srpski komentator na Svetskom prvenstvu 2014., kada je švajcarska reprezentacija umalo napravila fudbalsku senzaciju s tada izvrsnim Šaćirijem u utakmici protiv Argentine.

Ova bliska ljudska veza između Švajcarske i bivše Jugoslavije vuče korene iz tkz. procvata. Dobro obučeni stomatolozi, medicinsko osoblje i inženjeri iz svih konstitutivnih republika nekadašnje Jugoslavije nastanili su se u Švajcarskoj. Kada su italijanski sezonski radnici postepeno prestali dolaziti, Bern je 1964. sklopio ugovor s Beogradom.

Švajcarska je u prvoj polovini 20. veka održavala posebno blizak odnos sa Srbijom. Mlada savezna država identifikovala se sa srpskom snagom otpora protiv Habsburškog Carstva. “Za nas Srbi nisu ‘banda’, nego narod”, rekao je Karl Spiteler u svom govoru 1914. godine o švajcarskom položaju u Prvom svetskom ratu. Arčibald Rajs, kriminolog iz Lozane, istraživao je austrijske ratne zločine u ime srpske vlade 1915. godine i danas je visoko cenjen u Srbiji.

Tek s ratovima devedesetih zemlja je dobila etiketu zločinca. Nekadašnje divljenje pretvorilo se u prezir. U jednom trenutku  Savezna vlada Švajcarske je priznala odcepljenje Kosova od Srbije i jasno se pozicionirala na šiptarsku stranu.

U Švajcarskoj danas Albanci i Srbi žive u istoj državi. Mnogi od njih kao Švajcarci.

Različiti narativi o jugoslavenskoj istoriji deo su švajcarske stvarnosti. Čak i kada su dosegla vrh društva, deca nose rat svojih roditelja, dedova i baka uokolo, ne znaju šta prošlost ima s njihovom budućnošću. Umesto objašnjavanja povremenih emocija stereotipima, bilo bi potrebno ozbiljno proučiti njihove priče.

Ako želite, možete se razbacivati ​​stereotipima, ali oni ne odaju pravu sliku švajcarsko-srpskih odnosa – naprotiv.