Osnivač je naftne kompanije Standard oil kompani - engl. Standard Oil Company 1870. godine koju je vodio dok se nije zvanično penzionisao 1897. Kako su kerozin i benzin dobijali na važnosti, Rokfelerovo bogatstvo je raslo. Postao je najbogatiji čovek na svetu i prvi Amerikanac koji vredi više od milijardu dolara. Često se smatra za najbogatijeg čoveka u istoriji.

Poslovni partneri nadenuli su mu nadimak "đavo". Žene radnika plašile su svoju decu: "Ne plačite, inače će vas Rokfeler odvesti!"

U 50-ima Rokfeler je zbog stresa i preteranog rada doživio nervni slom. Izgubio je svu kosu, uključujući i obrve. 

Džon D. Rokfeler je i osnivač dinastije Rokfeler koja se u mnogim teorijama zavere pominje kao vladar iz senke. Njegov unuk Dejvid Rokfeler bio je poznati bankar, drugi unuk Nelson republikanski guverner Njujorka i potpredsednik SAD, a Vintrop guverner Arkanzasa. Danas je glava porodice njegov unuk Dejvid koji trenutno ima oko 150 živih srodnika.

Porodično imanje nalazi se četrdesetak kilometara severno od Njujorka. Prostire se na 1400 hektara i uključuje farme, golf, teniske i košarkaške terene, kuglane, bazene, 75 građevina i 70 privatnih puteva na kojima se često može sresti i Bil Klinton dok trči. U posete porodici dolazili su i Nelson Mendela, Nikson, Ford, Regan, Kofi Anan, Fidel Kastro, Henri Kisindžer. U podrumu kuće smešten je Arhivski centar Rokfeler gde se čuva 70 miliona stranica dokumenata i porodičnih predmeta od kojih su neki dostupni javnosti, ali ne i oni iz poslednjih 50 godina. Članovi porodice žive na 81 lokaciji širom SAD, ali se redovno okupljaju u ovoj tzv. kući igara.
Porodica je bila uključena u izgradnju njujorškog Muzeja moderne umetnosti, Svetskog trgovinskog centra, Empajer stejt plaze, Linkoln centra, Vilijamsburga. Osnivači su Rokfeler univerziteta i Univerziteta u Čikagu, finansijski pomažu i Harvard, Jejl, MIT, Prinston i Stenford, a pomažu i kulturne i obrazovne institucije širom sveta. Dejvid Rokfeler bio je uključen u formiranje Saveta za spoljne poslove, Trilateralne komisije, Bilderberg grupe, Saveta Amerike, Svetskog ekonomskog foruma i drugih uticajnih organizacija. S obzirom na prijatelje porodice i njihov uticaj, ne čudi činjenica da ih smatraju vladarima iz senke.

Veruje se i da Rokfeleri kontrolišu američki dolar uz pomoć Federalnih rezervi, a sve to s ostalim "masonskim" porodicama kao što su porodice Rotšild, Varburg, Goldman Sach

Kako je lekovito bilje u 20. veku izgubilo bitku od farmaceutske industrije

Oko 1900. godine, naučnici su otkrili neke od mogućnosti “petrohemije” i način kako stvarati razne vrste hemikalija iz nafte. Na primer, prva plastika – zvana bakelit – stvorena je iz nafte 1907. godine. Isto tako otkrili su da se različiti vitamini i mnogi lekovi mogu izraditi od nusprodukta nafte.

Bila je to sjajna prilika za Rokfelera koji je video mogućnost istovremenog monopola nafte, hemijske i medicinske industrije!

Postojao je jedan problem s Rokfelerovim planom vezanim za medicinsku industriju: Prirodni i/ili biljni lekovi bili su vrlo popularni u Americi u to vreme. Gotovo polovine doktora i medicinskih fakulteta u SAD-u je praktikovalo holističku medicinu, koristeći znanje iz Evrope i od Indijanaca.

Monopolist Rokfeler morao je otkriti način kako da se reši svoje najveće konkurencije. Zato je upotrebio klasičnu strategiju “problem-reakcija-rešenje”. To znači da je stvorio problem i prestrašio ljude, a zatim nudio (unapred isplanirano) rešenje.

To je dovelo do Flexnerovog izještaja, koji je stvorio modernu medicinu kakvu danas poznajemo.

 Na temelju ovog izveštaja, više od polovine svih medicinskih fakulteta SAD-a uskoro je bilo zatvoreno.

Prirodni lekovi. Homeopatija , tradicionalna osteopatija , eklektična medicina i fiziomedicina (botaničke terapije koje nisu znanstveno ispitane) bile su ismijane. bili su ismijani i demonizirani, a doktori čak zatvarani kao kriminalci.

"Djavo" Rokefeler je donirao više od 100 miliona dolara fakultetima, bolnicama i osnovao filantropsku frontnu grupu pod nazivom “General Education Board” (GEB). Ovo je bio klasični pristup “šargarepe i kanapa”.

Bil Gejts danas na primer koristi istu taktiku.