Sankcije protiv Rusije su sveobuhvatne. Na udaru je i sport. Zabranjeno je učešće ruskih sportista na međunarodnim takmičenjima. Da je opravdanje za ove korake valjano, američkim sportistima godinama ne bi bilo dopušteno pojavljivanje na međunarodnoj sceni.

Ako postoje međunarodno priznati kriterijimu koji čine obaveznim isključiti sportiste ili druge sankcije u slučaju da zemlja učini nešto neprikladno, morali bi biti nešto poput ovoga: Ako jedna država napadne drugu, nanese joj ozbiljnu štetu, uključujući namernu ekonomsku štetu, i deluje bez obzira na civilno stanovništvo, uništava civilne objekte i infrastrukturu, međunarodna zajednica mora preduzeti mere protiv agresora s najstrožim sankcijama. To uključuje i isključivanje sportiste iz zemlje napadača s međunarodnih takmičenja. Sve ove mere će se nastaviti sve dok napadačka država ne plati odštetu za svoje neopravdane postupke, a posebno sve dok još ima okupatorske snage stacionirane u napadnutoj zemlji.

Ko bi želeo protivrečiti takvom međunarodnom sporazumu? Iako ne postoji, trenutno se primjenjuje na Rusiju i Zapadu se sviđa.

Ali to bi se moralo odnositi na sve. Poanta bi, međutim, bila da bi se iste mere morale odmah primijeniti na SAD, Englesku, Australiju i Tursku. Pre svega, SAD i Engleska još uvek imaju okupatorske snage u nekoliko zemalja, koje su prethodno napali, uništili i zauzeli. Osim Iraka, posebno bi trebalo razmotriti stanje u Siriji. SAD još uvek ima vojnike na sirijskoj teritoriji, a Turska takođe zauzima veća područja u zemlji južnog suseda nakon napada svojih vojnika.

SAD su trebale biti izolovane godinama

Ako bi se gore opisani režim sankcija podigao na nivo univerzalnih ljudskih prava, jedan ovakav sporazum sigurno je mogao spasiti milione života i spasiti neke države od potpunog uranjanja u haos. U Evropi takođe ne bi bilo migracijske krize. Stvar je u tome da bi tada SAD morale biti izolovane godinama kao i svi sportisti. To nije slučaj.

Jedan od najvažnijih kriterijuma pravde je jednako postupanje bez obzira na status ili ime. Pred zakonom svi moraju biti jednaki. Nepravda takođe mora ostati nepravda, bez obzira na to koliko je loših primera bilo. 

Takav "režim sankcija" ne postoji. Ne postoji "katalog" kazni za dela agresije. Niti može postojati, jer bi se onda morao primenjivati bez predrasuda. Nad svima. Dakle, svet živi u vremenima u kojim se  proizvoljno odlučuje šta se smatra dostojnim sankcijama, kao i opseg tih sankcija.

Nema opravdanja za režim sankcija protiv Kube

Samo pomisli na Kubu. Nema smisla da bi to na bilo koji način moglo opravdati režim sankcija protiv Kube. Od samog početka. To traje već 60 godina, a nijedna država "Value West" nije ni opomenuo SAD da poštuje međunarodno pravo. Naprotiv, te nezakonite sankcije takođe su podržane. Da je ovaj Value West doista predan svojim navodnim načelima, morao bi nametnuti sankcije SAD-a još pre 60 godina. Američke sankcije protiv Kube još uvek su jednostavno prećutno prihvaćene.

Ali vratimo se u Ukrajinu.

SAD je otvoreno priznao da je proizveo državni udar na Maidanu s iznosom od pet milijardi dolara i CIA-om. To se saznalo vrlo brzo. Dakle, da je ostatak sveta u to vreme delovao prema SAD-u na isti način kao što se sada nastavlja protiv Rusije, naknadni problemi i ubistva u Ukrajini ne bi se dogodili. Ali suprotno je istina. Do danas, Value West nije uspio ustrajati na tome da se ubistva na Maidanu reše, baš kao što se masakr u Odesi ignoriše ćutnjom.

Isto tako, niko nije opomenuo nezakonite vladare u Kijevu da se pridržavaju dogovorenog sporazuma iz Minska koji su potvrdile UN. Umesto toga, režim u Kijevu podržan je milijardama i milijardama. Dakle, Zapad je imao osam godina da spreči današnji rat. 

Zapad je to takođe namerno ignorisao činjenicu da je Kijev mučio svoje manjine, zabranio ruski jezik, te tretirao vlastito stanovništvo na Istoku kao podljude nedostojne života. Takođe nije bilo pitanja kada je Kijev zatvarao medije i TV stanice ili dok su ubijani "neugodni" novinari. Ukrajina je namerno postavljena kao instrument za iritiranje Rusije i stavljanje u situaciju koju je teško rešiti. Sada postoje histerični povici besa, jer ono na čemu Zapad toliko dugo radi konačno se dogodilo.

Ruska intervencija u Ukrajini je sve samo ne neutemeljena i da nema izgovornih ili krivotvorenih opravdanja prema kriterijumima Zapada kada su njihovi lični interesi upitanju. Uostalom, ukrajinska vojska je do sada ubila oko 14.000 ljudi u istočnoj Ukrajini, a da ne spominjemo štetu na zgradama i infrastrukturi. Zato Moskva u svojoj objavi kaže da nisu započeli rat, već da će ga okončati. Pritom Rusija preuzima zadatak koji je bio zadatak Zapada osam godina, ali koji nije hteo izvršiti.

Koliko bi miliona ljudi i danas moglo biti živo da je svet na vreme zaustavio autokratske akcije SAD-a?