Jedna potencijalna pozitivna stvar iz čitavog debakla Covid-19 je ta što smo naučili neverovatno puno o društvu u kojem živimo. Ovo će biti važno ako uspemo odbiti silazak u noćnu moru tehnofašističkog ropstva.

Nema šanse da znanje stečeno široko budnim delom populacije na kraju ne podele gotovo svi. 

Evo deset stvari koje smo naučili tokom državnog COVID udara .

1.

Naš politički sistem je beznadežno korumpiran. Gotovo svi političari su beznadežno korumpirani. Ne može se verovati nijednoj političkoj stranci. Svi oni mogu biti, ili su već kupljeni.

2.

Demokratija je lažna. Nikada neće biti stvarne demokratije jer su novac i moć prijatelji.

3.

Sistem se neće zaustaviti ni pred čim da bi zadržao svoju snagu i, ako je moguće, povećao nivo upravljanja i eksploatacije. Nema skrupula. Nijedna laž nije preterana, nijedno licemjerje nije previše mučno, nijedna ljudska žrtva nije prevelika.

4.

Takozvani radikalni, desničarski pokreti obično nisu ništa od toga. Iz bilo kog smera za koji tvrde da napadaju sistem, oni se samo pretvaraju da to čine i služe za usmeravanje nezadovoljstva ljudi u pravcima koji su bezopasni za kliku moći i čak korisni za njene programe i ciljeve.

5.

Svaki glas „disidenta“ ili opozicije za koji ste ikada čuli u korporativnim medijima je verovatno lažan. Sistem ne daje besplatan publicitet svojim stvarnim neprijateljima.

6.

Većina ljudi u našem društvu su kukavice. Izbaciće sve fine vrednosti i principe kojima se celog života glasno hvale, samo da bi izbegli najmanju šansu za javnu kritiku, neugodnosti ili čak manji finansijski gubitak.

7.

Glavni mediji nisu ništa drugo do propagandna mašina za sistem i oni novinari koji rade za njega prodali su svoje žalosne duše, stavljajući svoje (često minimalne) veštine pisanja na raspolaganje sistemu.

8.

Policija nije službenica naroda već službenica moćne i izuzetno bogate manjine koja nastoji kontrolisati i iskorištavati javnost radi vlastitih uskih i pohlepnih interesa.

9.

Naučnicima se ne može verovati, jer koristeće hipnotičku snagu belih mantila svojih diploma, kao i autoritativni status u korist onoga ko finansira njihov rad i način života pripovedaju službeni narativ. Koliko para (ko plati sviraču, zove melodiju) toliko muzike.

10.

Napredak je obmanjujuća iluzija. „Napredak“ sve veće automatizacije i industrijalizacije ne ide paralelno s napretkom u kvalitetu ljudskog života , već će ga zapravo „progresivno“ svesti do tačke potpunog izumiranja.