Verski objekti širom Holandije često se pretvaraju u stanove i barove. Pojedinci u tome vide spoljni pritisak, odnosno antireligijsku strategiju zapadnih elita kao ključni pokretač ovog procesa, piše Sputnjik.

---

Crkve u Holandiji su u dubokoj krizi, a prema izveštaju RTL njuza, neke od njih nisu u stanju da priušte troškove održavanja, dok je u drugima sve manje vernika. Osim toga, zbog organičenja usled pandemije koronavirusa, posećenost je sve manja, a samim tim i doprinosi crkvama.

Rezultat svega toga su natpisi "Na prodaju", a neke seoske holandske crkve prodaju se za 35.000 evra. Međutim, prema mišljenju Toma Zvicera iz kompanije "Blu tajger" iz Groningena, novac nije glavni razlog.

On smatra da crkve postaju prazne jer deo zapadne elite to želi.

"Oni žele svet bez religije i istorije. Ono što se dešava crkvi potiče iz neverovatne slabosti crkvenih vođa prema vlasti, ali i prema sopstvenom pozivu", rekao je Zvicer za Sputnjik internešenel.

U doba korone, ističe Zvicer, mnogi holanski sveštenici, biskupi Katoličke crkve, žurili su da prate vladine naredbe i potpuno su zatvorili mesta tokom važnih obreda i strogo ograničili prisustvo misi.

"Ne mogu da se setim da su nekaka u istori crkvene vođe tako masovno poslušale vladu umesto da služe duši vernih. Mnogi ljudi su išli u crkvu svake nedelje, ali sada, mnogi od njih mesecima nisu prisustvovali misi ili službi, neki čak i godinu dana. Ovaj problem vidim jasno kao prelazak iz vere u Boga ka državi. A ovo je problem odozgo prema dole - gde crkvene vođe imaju više vere u državu nego u Boga, a verni će ih slediti. Pa zašto bi onda oni išli u crkvu?", navodi on.

Kada je reč o verskoj slobodi i oživljavanju tradicionalne vere u Holandiji, Tom Zvicer ukazuje na Istok, pominjući kraj Jeljcinove ere u Rusiji kada su se sa njegovim odlaskom negativne tendencije zaustavile.

Prema rečima holandskog izdavača, to je imalo pozitivan uticaj na crkvu, jer su se Rusi češće obraćali Bogu kada im je društveni i politički život postao uravnoteženiji.

"Zapadu je potrebno slično resetovanje kao što je Rusija imala za vreme Putina. Potrebno nam je resetovanje ka veri i tradiciji. Mi smo u fazi 'buđenja hrišćanstva' već više od 50 godina i narod ne želi da bude deo toga. Video sam da neki sveštenici u našoj zemlji postaju pristojni tradicionalni sveštenici u roku od samo dve godine. Kad se njihov način razmišljanja promenio, potom i njihove propovedi, crkve su im bile prepune ljudi", objašnjava on.

Kako se drastične promene u holandskom društvu u vezi sa religijom već dešavaju, za neke je presudno pitanje šta će se dogoditi sa onim verskim objektima širom zemlje koji završe u rukama privatnih i korporativnih kupaca. Iako se čini da je većini stanovnika Holandije to u redu, konzervativci, poput Zvicera, pesimistični su u pogledu pretvaranja katedrala u stanove.

"Crkva nije izgrađena za to da se u njoj stanuje, arhitektura je drugačija, prilagođena javnoj sferi. Ideja o različitim privatnim i javnim sferama nije liberalna, već hrišćanska, ali moderni ljudi žive bilo gde. Živimo u Potemkinovom selu u kome zapravo ništa nije onakvo kako se predstavlja. Iza fasada je sve prazno", zaključuje Zvicer.

Prema istraživanju, od 1.200. godine Holanđani su izgradili više od 19.000 crkava, a do 2018. ovaj broj je pao na 6.536. Očekuje se da će do 2025. godine u Holandiji ostati otvoreno samo 1.900 verskih objekata.