Jedna od najranijih hrišćanskih svetiteljki bila je Tekla, učenica Svetog apostola Pavla, o čijem životu se govori u ranoj apokrifnoj književnosti, a koja je kroz tradiciju postala simbol čednosti i upornosti.

Najraniji zapis o njihovom susretu beleži da je Sveti Pavle bio gost u kući Onezifora (Druga poslanica Timoteju 1:16). Prema predanju i apokrifnoj književnosti, njena se soba nalazila blizu.

Tri dana i tri noći Tekla je sedela pored prozora, slušajući Pavlovu propoved o čednosti, u kojoj je objašnjavao da večna nagrada čeka one koji žive čist život.

To je bio prelomni trenutak u Teklinom životu kada je odlučila da napusti porodicu, verenika i plemićki život kako bi sledila Hrista.

Videvši uticaj koji je Sveti Pavle ostavio na njenu ćerku, njena majka Teoklija zajedno sa Tamirisom (Teklinim verenikom) okupila je grupu građana koji su Pavla odveli lokalnom magistratu i optužili ga da utiče na ljude neprimernim učenjem.

Dok je čekala suđenje, Tekla je podmitila stražare u Pavlovom zatvoru sa nekoliko komada nakita, kako bi se domogla ćelije i nastavila da sluša učenje.

Njene akcije izazvale su još veći gnev njene majke, koja je od guvernera zatražila da Pavla bičuje i istera iz grada.

Teoklija je želela da da primer “svim ženama koje je ovaj čovek poučio”, pa je insistirala da njena ćerka bude osuđena da javno bude spaljena živa.

Tekla je skinuta gola i vezana za stub. Molila se Hristu, a dok je pripreman oganj oko nje, dogodilo se čudo - mesto je pogodila jaka kiša s gradom koja je ugasila vatru, a mnogi posmatrači su stradali.

Tekla je pobegla i počela da traži Svetog Pavla.

Šest dana kasnije, Tekla je pronašla Svetog Pavla i sledila ga.

Uprkos njegovim brojnim upozorenjima da će naići na još teža iskušenja, Tekla je ostala odlučna i nastavila da ga prati.

Zatražila je da bude krštena kako bi se oduprela iskušenju i izdržala muke, ali joj je Sveti Pavle savetovao da strpljivo čeka.

Dok su bili u Pisidijskoj Antiokiji (Dela apostolska 14:21), Tekla je ponovo bila iskušana, ovaj put od strane Aleksandra, provincijskog sveštenika koji je bio očaran njenom lepotom i želeo ju je za sebe.

Kada ga je odbila, osudio ju je na smrt na način da je pošalje da je pojedu divlje zveri.

Dok je čekala kaznu, Tekli je bilo dozvoljeno da boravi kod bogate i moćne kraljice Antonije Trifene, rođake cara. Tokom njihovog kratkog druženja, Trifena je zavolela Teklu.

Došao je dan pogubljenja. Tekla je bila vezana za ljutu lavicu i prošetana kroz grad, potom je skinuta i bačena među zveri. Lavovi, bikovi i druge životinje bile su puštene i spremne da je rastrgnu, ali je svaki put bila spasena.

Prema predanju, lavica ju je štitila i borila se protiv mužjaka. Tekla je bila zaštićena nizom čuda dok nisu intervenisale žene grada i kraljica Trifena.

Oslobođena, ostala je kod Trifene osam dana. Veruje se da je tokom tog vremena obratila celu njenu porodicu.

Tekla je ostatak života provela u Seleukiju gde je živela u pećini, služeći mnogima i vodeći asketski život, vršeći čudotvorna isceljenja.

Postoji nekoliko svetilišta širom sveta povezanih sa životom i čudima Svete Tekle, koja su danas značajne destinacije za hodočasnike.

Najcenjenija su: Grob Svete Tekle u Silifkeu/Turska i Grob Svete Tekle u Maalouli/Sirija.

Proslavlja se 24. septembra po starom i 7. oktobra po novom kalendaru.

Ostala su: manastir Svete Tekle kod Larnake, manastir Svetog Menasa na Kipru i Katakombe Svete Tekle u Rimu.

• Sveti Sava doneo ruku u Srbiju, sada je u crkvi u Sarajevu

Stara pravoslavna crkva Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila (na Baščaršiji u Sarajevu) - često se naziva i “crkva Svete Tekle” jer se u njoj čuva desna ruka Svete Tekle kao deo njenih moštiju. Prema tradiciji, desna ruka je navodno doneta iz Antiohije u Srbiju, doneo ju je, prema predanju, Sveti Sava 1233. godine, a Arsenije Četvrti Jovanović ju je 1733. godine poklonio Staroj crkvi u Sarajevu.

U Danilovgradu se nalazi Crkva Svete prvomučenice Tekle Ravnoapostolne, dok se u Podgori, prema lokalnim običajima, crkva posvećena ovoj svetiteljki naziva i Sutikla.