Drevni Egipćani su osmislili jedan od najranijih poznatih testova trudnoće, koji je prepoznatljiv i po tome što je korišćen za utvrđivanje pola deteta.

---

Ovaj test je zabeležen u papirusima starim oko 3.500 godina, konkretno u Kahun papirusu, koji je pronađen u Egiptu 1889. godine i danas se čuva u Univerzitetskom muzeju Petrie u Londonu.

• Kako je funkcionisao egipatski test trudnoće?

Žena je svakodnevno mokrila na dve vreće – jednu sa zrnom ječma, a drugu sa zrnom pšenice (poznatom kao emer). Ako su oba zrna proklijala, smatralo se da je žena trudna.

Ako je prvo niklo zrno ječma, verovalo se da će beba biti dečak; ako je prvo niklo zrno pšenice, beba će biti devojčica. Ako nijedno zrno nije niklo, smatralo se da žena nije trudna.

• Da li je test zaista bio tačan?

Moderna istraživanja sugerišu da je ovaj test imao tačnost od oko 70% u detektovanju trudnoće. Naučnici pretpostavljaju da je to bilo moguće zbog povišenih nivoa estrogena u urinu trudnica, koji mogu podstaći klijanje semena . Međutim, test nije bio pouzdan u određivanju pola deteta.

Ovaj metod nije nestao sa vremenom. Zabeleženo je da je test korišćen i u Evropi sve do 17. veka, a prema nekim izvorima, praktikovan je i u Maloj Aziji do 1960-ih godina .

Iako današnji testovi trudnoće koriste sofisticirane tehnologije za detekciju hormona hCG, drevni egipatski test je bio pionirski pokušaj da se na osnovu prirodnih pokazatelja utvrdi trudnoća i, delimično, pol deteta. Njegova dugotrajna upotreba svedoči o dubokom razumevanju prirodnih procesa i želji da se pruže odgovori na važna životna pitanja.