Pre 22 godine ubijen Zoran Đinđić

Sviđa ti se ono što čitaš? Podeli ovu vest:

Pre 22 godine ubijen Zoran Đinđić

| ekspres vesti

Život je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. Oni koji iz bilo kog razloga ne iskoriste svoju šansu kao zemlja i kao pojedinci, možda će imati dobre razloge, ili izgovore za to, ali će ostati van igre.

Pre tačno 22 godine, na vratima zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, ubijen je nekadašnji premijer Zoran Đinđić. Politička pozadina ubistva prvog demokratskog premijera posle pada režima Slobodana Miloševića do danas nije otkrivena.

Tog 12. marta 2003. godine Đinđić je u dvorištu Vlade pogođen sa dva sanjperska hica u grudi. Odmah nakon toga prevezen je u Urgentni centar, gde je pokušana reanimacija, ali bez uspeha.

Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.

Nekoliko sati nakon što je Đinđić ubijen, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje, koje je trajalo sve do 22. aprila te godine.

Tokom vanrednog stanja bila je organizovana policijska akcija „Sablja“, a u kojoj je, među uhapšenima, bio i atentator na Đinđića, bivši komandant JSO-a Zvezdan Jovanović.

Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.

Policija je u akciji „Sablja“ uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima pripadnike zemunskog i drugih kriminalnih klanova, političare, visoke vojne oficire, nosioce pravosudnih funkcija i neke estradne ličnosti.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Na njegovoj sahrani je bilo više od 70 stranih državnih delegacija.

Za ubistvo je suđeno čelnicima raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću i pripadnicima zemunskog klana.

Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.

U avgustu 2003. godine 44 osobe optužene su za učešće u ubistvu, suđenje je počelo je 22. decembra 2003. godine u u Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala Okružnog suda u Beogradu, a 23. maja 2007. godine proglašeni su krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Zoran Đinđić bio je jedan od osnivača Demokratske stranke (DS), u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik DS. Bio je i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.

Za vreme Đinđićevog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Nazad na vrh

Hoćeš li podržati ekspres vesti danas?

Verujemo da svako zaslužuje da razume svet u kojem živi. Takvo znanje pomaže stvaranju boljih građana, komšija, prijatelja, roditelja i vladara ove planete. Za produkciju dobrog novinarstva potrebni su resursi.

Možeš podržati ovu misiju tako što ćeš danas dati poklon našem portalu. Hoćeš li nam se pridružiti? Podeli ovu vest sa svojim prijateljima.

Najnovije

EKSPRES VESTI