Ako nedavna otkrića o kretanju tamne energije održe naučnu osnovu, naš univerzum će se urušiti pod sopstvenom gravitacijom u konačnom vremenskom roku, sugerišu novi proračuni. Taj vremenski rok naučnici su i okvirno odredili.

---

Na osnovu rezultata jednog broja novijih studija o tamnoj energiji, novi model otkriva da Univerzum ima životni vek od samo 33,3 milijarde godina. Pošto smo sada 13,8 milijardi godina nakon Velikog praska, to sugeriše da nam je preostalo nešto manje od 20 milijardi godina.

Tokom narednih 11 milijardi godina, Univerzum će nastaviti da se širi, pre nego što se zaustavi i promeni smer, urušavajući se u hipotetički Big Crunch, odnosno Veliko sažimanje, navode fizičari Hoang Nan Luu iz Međunarodnog fizičkog centra Donostija u Španiji, Ju-Čeng Ćiu sa Univerziteta Šangaj Đao Tong u Kini i odgovarajući autor Henri Taj sa Univerziteta Kornel u SAD.

„Poslednjih 20 godina ljudi su verovali da je kosmološka konstanta pozitivna i da će se univerzum širiti zauvek“, kaže Taj i dodaje: „Novi podaci izgleda ukazuju na to da je kosmološka konstanta negativna i da će univerzum završiti u Velikom sabijanju“.

Kosmološka konstanta na koju se Taj poziva je λ, koju je uveo Albert Ajnštajn u svojoj opštoj teoriji relativnosti da bi opisao širenje univerzuma. Ako je vrednost λ pozitivna, onda deluje kao sila koja stalno ide ka spolja, doprinoseći širenju univerzuma. Ako je λ negativan, ponaša se kao konstantna gravitacija koja nikada ne nestaje i na kraju može zaustaviti i preokrenuti širenje.

Nedavna zapažanja ukazuju na to da se tamna energija može menjati tokom vremena. U novom modelu za analize, sve ukazuje na malu negativnu vrednost λ, iako trenutni podaci ne isključuju da je λ jednako 0. Pošto negativno λ vuče ka unutra, to bi ometalo, a ne pomoglo širenju univerzuma.

„Ipak, univerzum se zaista širi, prema ogromnoj većini dokaza. Ali na osnovu posmatranja i analiza, možemo doći do mogućeg ponašanja Univerzuma ako kombinujemo mali negativni λ sa ultralakim aksionskim poljem koje se danas ponaša kao tamna energija.

Aksioni su ultralake čestice koje se takođe mogu smatrati vrstom polja koje se prostire kroz svemir, i prvi put su kao takvi predloženi pre nekoliko decenija kao potencijalno rešenje za neke druge probleme u fizici čestica“, objašnjavaju naučnici.

U svojoj novoj analizi, Taj i njegove kolege opisuju aksion kao silu koja univerzumu daje blagi potisak ka spolja , ali koji se polako smanjuje tokom vremena.

U ovom trenutku, uticaj aksiona i dalje vlada, gurajući univerzum ka spolja velikim ubrzanjem, kako gravitacija slabi između tela koja se sve više i više udaljavaju – tako da univerzum i danas ubrzava prema ovom scenariju.

Međutim, za oko 11 milijardi godina, potisak aksiona će dovoljno oslabiti da će negativne vrednosti faktora λ preuzeti dominaciju, dovodeći širenje Univerzuma ka spolja do zastoja na maksimalnoj veličini od oko 1,7 puta većoj od njegove trenutne veličine. Zatim će Univerzum ponovo početi da se skuplja – stižući do Velikog sabijanja za „samo“ samo milijardi godina.

„To je pomalo kao vožnja bicikla uzbrdo, sa vetrom u leđa koji vas gura: penjući se gore, kako vetar u leđa popušta, vaš uspon se usporava, a zatim se blago zaustavlja na vrhu pre nego što krenete niz strmiju stranu, dobijajući na brzini dok se krećete“, prenosi portal Science Alert.

• Sabijanje univerzuma će biti brže nego širenje 

Prema novom naučnom radu, kontrakcija „nizbrdo“ je brža jer kinetička energija aksiona preuzima, a rastuće gustine pojačavaju gravitaciono privlačenje, čineći fazu sabijanja kraćom od faze širenja.

Veliko sabijanje je kao suprotnost Velikom prasku, gde se sva materija u univerzumu ponovo spaja u jednu beskonačno gustu singularnost (jedinstvenost).

„Važno je napomenuti da ovo nije predviđanje, već jedna moguća budućnost. Iako se nedavni nagoveštaji mogu potvrditi, biće potrebno mnogo više analize podataka da bi se utvrdilo da li se tamna energija zaista razvija. Pored toga, još uvek ne znamo šta je tamna energija. Možda uopšte nisu aksioni ili čestice slične aksionima, već nešto sasvim drugo“, ističu istraživači.

Ipak, rad pruža jedan potencijalni odgovor na jedno od najvećih pitanja kosmologije.„Čovek je oduvek želeo da sazna, kako život zapravo počinje, ali i kako se završava, ima li krajnje tačke, kakva je i kada će se desiti“, kaže Taj.

Za naš univerzum, takođe je podjednako zanimljivo pitanje njegovog početka.

„Šezdesetih godina prošlog veka smo saznali da ima početak. Zatim je sledeće pitanje: 'Da li ima kraj?' Godinama su mnogi ljudi mislili da će to trajati zauvek. Dobro je znati da će, ako se tačnost podataka koje imamo održi, univerzum svakako imati svoj kraj“, navodi se u zaključnim razmatranjima studije.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle Physics.